НЕСВРСТАНИ САЊАРИ

Ко није испратио — прошле недеље је одржано републичко такмичење у пљувању у даљ, а поводом, веровали или не, Појаса Пресвете Богородице који је из манастира Ватопед стигао у Београд. Томе је требало уприличити одговарајућу духовну атмосферу у читавом друштву, како међу верницима, тако и међу атеистима. Показати себи и другима да смо спремни на прихватање разлика и повезивање, били вера или невера. Међутим, друштвене мреже су и овога пута биле поприште вештачки сукобљених страна, које не знају тачно где им је глава, па дупету није баш најјасније у ком правцу треба да упути памет. Некако је у први план избио примитивизам, и то тамо где му баш није место. Као што је, верујем, већини познато, Појас Пресвете Богородице био је од 20. маја у Београду и, према доступним подацима, за око две недеље поклонило му се више од 1.000.000 грађана наше земље. Ал’, не лези враже, ни овога пута овако велики догађај није могао да прође без сијасет дубара од разних персона, анонимних или нешто мање аноним...

НАПОМЕНА: Културно-образовни програм. „Ај мене мајка једну има, па има...”, заурлавала је једна хистерична певаљка на опште одушевљење гостију из полудивљег локала, који је отворен на свега 7–8 метара од прозора моје спаваће собе, заиста не знам како. На тај стих у јарости изрекох: „Хвала Богу да вас нема две, и ово је мајци превише.” Супруга се насмејала на мој коментар и додала: „Како могу да је слушају? Заиста урла, ово се другачије не може назвати.” Лепо је када живиш са неким ко може да ти доврши мисли.  То је наша елита. Када се нека екипа окупи око стола, прво ангажује гологузу певаљку, која у недостатку гласовних могућности гледа да се на други начин допадне својим конзументима, те у ту сврху истиче оку видљиве атрибуте. Можда не уме да пева, али је зато распродата по два месеца унапред. Ангажована је под сваком шатром и јако је тешко доћи до слободног термина у њеном роковнику. Али елита је стрпљива да дође на ред. Имам утисак да нас, између осталог, и ти лоши турбофолк гл...

Како си могао? Спрдаш се са младошћу Србије. Ако неко њаче, онда си то ти. Ето, то вам је скраћена верзија реакције пренеражене персоне, која је само једна у мору оних који ништа друго и не раде, само се ишчуђавају јавним иступима других. То су они који ван хора не наступају, соло им је строго забрањен. Сви морају да звуче као један и ако нико није нестао. Неки су такође лишени осећаја за хумор, сатиру, иронију, и смеју се само на сахранама док их неко не опомене да је то непримерено. Наведено жанровски већ прелази у трагедију. Не видим никакав проблем са термином „њаче“ који је употребљен искључиво у метафоричком смислу. Међутим, нисам сигуран колико њих би одбило наредбу неког мегафонџије да њачу из свег гласа, као вид хомогенизовања индивидуалне свести. Тиме се шаље јасна порука: „Постојим али сам тренутно на протестним подешавањима“. Колико знам, на хиљаде људи симулирају лајање пса, алудирајући тиме на иницијале оца нације: АВ, АВ, АВ... Не видим у чему је разлика ако се промене н...