НЕМИР
Од избора до избора ја преврћем наду,
Окрећем педале док у месту стојим,
Најбоље се осећам у познатом стаду,
Избора немам, ал' се бар не бојим.
Чим зазвони звоно, ја узјашем страх,
И на њему јездим кроз празне пароле,
Сваки трачак разума претварам у прах,
Наредба је јасна: „Памет у футроле!“
Из мегафона вриште празна обећања,
Бука нас увезала у безлични сноп,
Да ли могу жеље дохватити сећања,
Промашени идеали промичу нон-стоп.
Непомичан течем у том каравану,
Одлучио сам свесно, више не постојим,
Славићу и поразе ако је у плану,
Ћутаћу гласно док пропусте бројим.
Становници света пред амбисом стоје,
Авети испостављају рачуне прошлости,
Само да нас не чују док плен не преброје,
И поново не запевају „Оду радости“.
И на њему јездим кроз празне пароле,
Сваки трачак разума претварам у прах,
Наредба је јасна: „Памет у футроле!“
Из мегафона вриште празна обећања,
Бука нас увезала у безлични сноп,
Да ли могу жеље дохватити сећања,
Промашени идеали промичу нон-стоп.
Непомичан течем у том каравану,
Одлучио сам свесно, више не постојим,
Славићу и поразе ако је у плану,
Ћутаћу гласно док пропусте бројим.
Становници света пред амбисом стоје,
Авети испостављају рачуне прошлости,
Само да нас не чују док плен не преброје,
И поново не запевају „Оду радости“.
Наредна објава у четвртак 05.11.2026.
Коментари
Постави коментар