ИЗЛИВ СЛОБОДЕ У МОЗАК
Ову ванредну колумну остављам у аманет свима којима је пут од дупета до главе предуг да се пређе за трајање једног живота.
У недељу, нешто пре Вучичевог проглашења сопственог изборног пораза, кренуо сам по супругу која је радила своју другу смену на изборни дан. Док сам је чекао испред апотеке на Насељу, стиже објава горе поменутог да је СНС убедљиво изгубио од Студентске листе. И креће опште лудило. Кад кажем опште лудило, то буквално и мислим.
Супруга је села у кола и за десетак минута смо били код Основне школе „Петефи Шандор“, где је иначе и моје гласачко место. Све време смо се кретали у повећој колони која се зауставила на семафору испред поменуте школе. Ту се налазио велики број гласача Студентске листе који су славили победу својих пулена. Чим смо се зауставили, пришла је група од двадесетак момака и девојака са подигнута три прста увис као предизборно успостављени знак препознавања. Викали су: „Подигни три прста брееее...“ Ја сам само одмахнуо руком јер нисам имао шта да славим, будући да нисам гласао и да за мене нема победника на овим изборима. Момци и девојке су на моје одмахивање руком узвратили: „Јебем вам маму у пичку! Јебо вас Вучић у дупе.“
Супруга се прилично уплашила, док сам ја био равнодушан. Будале су се повукле чим се појавило зелено на семафору, на срећу — њихову срећу, наравно.
Доказ: Саслушање моје супруге, адреса на припремном рочишту.
Ето.
Ако они тако замишљају демократију, јао нама свима врло брзо. Није прошло пар сати док еколошки неосвешћени део бирача Студентске листе није отишао и запалио шаторе и све што је остало иза окупатора Пионирског парка. Слажем се да никако није било на месту да оаза природе у центру главног града буде више од годину и по дана претворена у последњу линију одбране сада већ бившег режима, али такође мислим да ни ватри није било место у центру Београда. Међутим, ако је то демократска ватра која треба да унесе мир међу све грађане, онда је то у реду.
Сад би добро легла изјава првог на победничкој листи:
„Многи који нису гласали за нас, нису гласали јер нису били слободни. Можда ће сад први пут видети да их нико ништа не уцењује, да ће моћи да живе достојанствено. Ми не правимо будућност Србије само за оне који су за нас гласали, него и за све оне грађане који су, нажалост, били под принудом једног аутократског режима који их је на много шта условљавао. У будућој Србији сви ће бити слободни“, рекао је Срдановић за РТ Балкан.
Знам, господине Илија, осетио сам на сопственој кожи да смо сви једнаки и пре избора. Супруга и ја, који иначе никада нисмо гласали за Вучића и СНС — што се за велики број гласача Студентске листе никако не може рећи — смо два сата након затварања изборних места запљуснути пуним демократским капацитетом појединих присталица листе на којој сте Ви први међу једнаким.
Да, знам да нису сви прости као тих двадесетак младића и девојака који су псовали мене и моју супругу, али тамо је било присутно неколико стотина људи и нико од њих није реаговао. Психологија масе је одрадила своје — сви су скакали, гледали и слушали како нас вређају. Није то еуфорија, то је простаклук и тачка.
Наравно да ми је јасно да има много више нормалних људи и срећом па је тако. Али ви се пазите ових што желе да приморају друге да вам дају подршку. Против тога сте се ваљда борили.
И још нешто.
Они који данас физички нападају медије су гори од оних који воде те медије и опет тачка.
Да ли сте ослобађали земљу да бисте ослободили институције чији је посао да регулишу рад тих медија?
Или ће фрустрирани појединци, препуни личних проблема ићи у групама по градовима и нападати све који нису на вашој страни?
Ако се наставе улични обрачуни, нећете имати шта да радите кад заседнете у фотеље. Групе еуфорично-неурачунљивих појединаца ће штанглама то сами решити.
Е да.
Ако сте за то да институције раде свој посао, онда осудите ово што раде ваше присталице.
Јер...
Нико не заслужује да буде физички и вербално нападнут и да му се имовина уништава.
За то служе институције.
Усред писанија овог текста прочитах вест да су студенти са Славије поручили да не подржавају упаде у медије, што је такорећи полуизјава. Потребно је осудити упаде у медије и оне који то чине. И најавити да ће се таквима позабавити још мало па ослобођене институције.
А први на листи је позвао грађане да буду мирни и да не прибегавају никаквој врсти насиља, што без конкретне осуде и указивања на последице таквог понашања такође није довољно јер је насиље већ заживело.
Знам да није лако осудити део сопствених бирача, ма колико да је тај део мизерно мали. Јер, ако јавно осудите оне који су се латили мотке, њихово незадовољство може да се прелије и на вас.
Рекао ми један друг: „Шта је СНС све радио са својим батинашима!“
Ма знам, али желим да верујем да нова власт неће бити таква.
Друг: „А како то да никада ниси писао о гадостима које су прорежимски медији износили о нама?“
Зато што искључиво гледам ово смеће од опозиционих медија.
И он је ту ућутао.
А сад идемо даље.
Вас је већина бирала да изградите нову Србију, а не да ваше поједине присталице бију и вређају људе по Србији. Па макар то било и мање од 1% ваших бирача. Њих јавно осудите.
И да.
Многи медији су тотално непрофесионално обављали свој посао. И не само то. Били су прилично одвратни док су из свег гласа подржавали бивши режим и вређали присталице супротног табора, и то је сасвим јасно. Мишљења сам да су ти канализациони медији и самој власти наносили више штете него користи.
Међутим, нису само прорежимски медији тако радили, брљали су и проопозициони итекако. И то треба одмах рећи да не буде касно. Да они не преузму улогу моралног судије, што ће се вероватно на крају и десити.
Док сам писао овај текст, кроз прозор тржног центра сам видео како трактори ослободиоци јуре ка студентском кампусу да прославе победу.
Док су Београђани славили на Славији.
Не знам. За мене та Славија и даље представља круг који симболизује непрестано понављање друштвено-политичких циклуса у којем се почетак и крај налазе у истој тачки. То што нам голица нос је наш сопствени реп.
Надам се да ће славље, блокаде раскрсница и остали перформанси врло брзо престати. Такође желим да верујем да се неће сваког 25-ог у месецу обележавати пад Вучића. Било би мало много.
Ето.
Станите на пут онима који су се латили штангле да се не окрену против вас. Јер, свака батина има два краја.
Знам да још немате формалну власт, али имате медије.
Будите другачији од својих претходника и на време осудите сваку врсту насиља.
Да „студенти“ не би формирали листу бр. 2. која ће да смени вас.
Па листу бр. 3. која ће да смени листу бр. 2.
И тако све док буде људи који верују да се за слободу војева на изборима.
Наредна објава у четвртак 29.10.2026.
Коментари
Постави коментар