ИЗБОРНА ДИЈАГНОЗА
Јавио ми се један револуционар-ефендија, у најбољим, такорећи, блокадерским годинама (читај 35–50), са захтевом да у наредном тексту прогнозирам резултат предстојећих избора. Тип је изнео и сумњу да ја то нећу смети да учиним, али није навео из којих разлога.
Нисам политички аналитичар, али могу да погледам. Није он први који ме је то питао, али је међу ретким који је то учинио у писаној форми. Не би било у реду не удовољити захтеву револуционар-ефендије, не изнети тражене прогнозе и не поставити изборну дијагнозу.
Да је поменути ефендија читао моје текстове мало детаљније него што гледа све мање независне медије, схватио би да ја изборима не придајем аман баш никакав значај. Али не зато што су наводно унапред покрадени и трајда-рајда.
Јок.
Разлог је то што су избори апсолутистички механизам за промовисање привидне демократије која и опстаје захваљујући јаким апсолутистичким капацитетима центара моћи. Из њих се сипа оптимизам у празне главе које и не примећују да више немају сопствено мишљење. Већ упорно говоре на плејбек.
„Опет сереш“, вели један читалац.
Тако се каже за људе који ем имају сопствено мишљење, ем смеју да га јавно изнесу.
Оно што је још интересантније, тај тип је био у оној гунгули која је дочекала бициклисте из ББК (блокадерски бициклистички клуб), који се још онда вратио из Европске Заједнице Умова. Упитах га зашто од њих није тражио одговор на питање ко добија изборе. Одговорио ми је да га је тражио, али му нису децидно одговорили. Хм. Вероватно су се европски цареви тада још прерачунавали.
Како да не. Натезаће они нас на разним будућим изборима и растезати као гуму на старим гаћама. Удруживаће распаране, мирити непомирљиве, свађати јединствене. То је механизам који увек доведе до опстанка вере у демократију, иако она живи још само на папиру и у глави оног револуционар-ефендије.
Није ми јасно зашто му је битан толико тај резултат?
Али, ок.
Ако је Запад решио да нас стави на стенд-бај на неку годину, блокадери ће победити тесно. То ће бити период за прекомпоновање унутрашњих политичких и економских чинилаца и период заустављања лажног привредног раста, општа конфузија од нивоа месних заједница до попечитеља. Зашто? Па зато што би то некоме требало. А тог неког боли уво за наше институције као и нас саме. Будите искрени. Како иде оно питање: „Имаш ли неког у катастру?“ И многа друга питања која се углавном постављају преподне, а поподне се иде на блокаде и протесте.
Ако је Запад решио да умири просек и изнивелише незадовољство са реалним могућностима, на изборима ће бити мање-више као и на неколико претходних. То би било играње на сигурну карту која обезбеђује чување улога.
Али...
Једном ће ипак рећи крај.
Тек тада ће наступити разочарање. Ко зна које по реду. Оно је у служби одржања стада на окупу. Да буде спремно за нове побуне. Јер се, како нам веле ови најумнији међу нама, демократија гради и јача честим сменама власти, чиме јачају и јавне институције.
Понекад ми их је заиста жао.
Мислим се, да ли заиста не знају шта говоре или је нешто много озбиљније у питању.
Драги читаоче:
Као терапију предлажем ти да на наредним изборима изабереш себе.
Наредна објава у четвртак 24.09.2026.
Коментари
Постави коментар