ЕЛИТИЗАМ
НАПОМЕНА: Вештачкој интелигенцији изузетно смета пасус у којем пишем о цензури у Немачкој. Тамо тога нема. Они су дивна створења.
Елитисти су протеклих година одврнули своја појачала на максимум и сада допиру и до оних најмрачнијих делова сурове реалности која збуњено зури у њих. Гледам, слушам и не верујем. Ово је вероватно наша последња шанса да постанемо нормално и демократско друштво, вели нам елита. Они мисле да су наредни избори до те мере судбоносни да после њих више ништа неће бити исто, ко год да победи. Ето, то вам је данашња елита. Не знам може ли површније од тога.
Квака 22 се крије у томе што имаш елиту и елиту. Обе су у функцији спасавања Србије и демократског поретка, али су вештачки супротстављене. Њихов сукоб потиче из центара моћи који су их поделили у два табора и дао им исте задатке: обећавај немогуће и пљуј противника. А раја трчи за једнима и за другима и верује да доприноси напретку Србије. Па види: ако не можеш да помогнеш, ти одмогни, и то је допринос.
Сећам се да је пред прошле изборе једна политичарка у покушају благоизјавила, парафразирам: "Ако СНС победи, камен на камену неће остати.“ Она и даље рафално пуца на све стране, а највише на своју, и доприноси стварању додатне конфузије у тзв. опозиционом табору да што безболније пропадне. Колико се сећам, постојала је још пре десетак година и нека процена да ће, ако се у Новом Саду отвори ТЦ Променада, новосадски лимани бити поплављени, неки су чак на друштвеним мрежама писали и да ће потонути као Атлантида.
Биле су то речи стручњака из неке опозиционе елитне јединице, цео град се уср'о од будућег потопа. Помислих тада: можда се нађе неки нови Ноје да нас својом барком избави из потопа безумља. Моја мајка, која иначе станује на Грбавици, ме је тада преплашена назвала и рекла: „Лимани ће потонити због Променаде, ми смо одмах до њих.“ Тешко ми је било да је разуверим у приче објективне телевизије, али сам успео мало да је смирим. А тога је било и-ха-хај. Ето. Сви они доприносе да неки људи кажу: „Брате, ови су још гори.“ То им је ваљда задатак. Али и то је допринос.
Е сад, део ове опозиционо дезоријентисане елите, демократски растројене, пева једну оптимистичну песму у пратњи хора који ужасно фалшира. Упорно понављају рефрен о ослобађању заробљених институција и демократизацији наше земље. Они нам веле да и ми морамо да се мењамо, јер сама промена власти нам жељено не може гарантовати. С овим последњим се слажем. Али, чему онда еуфорија уочи наредних избора? Пред нама су векови рада на томе.
Чуо сам једног комшију како пред пуним кафићем рече: „Али Немачка је уређена земља, није то Србија.“ А ја устадох као опарен и рекох му да је, према речима једне списатељице са ових простора, у тој истој Немачкој полиција пре две године упадала у станове њеним пријатељима и забрањивала им да иду на протесте, а све то због изражавања солидарности са страдањем палестинског народа. Онај ко се солидарише са Палестинцима промптно се проглашава за прећутног симпатизера Хамаса. Да не буде неке забуне, имају људи тамо право да слободно мисле и говоре, али у строго ограђеном простору. Права демократија, нема шта. Не дај Боже да стигне и до нас у свом пуном капацитету.
А кад се сетим да су неки бициклом ишли по слободне институције као на пијацу по младе кромпириће, ухвати ме неиздржив хемороидни свраб. То је најобичније позиционирање пред наредну поделу карата а раја ће, као и увек, остати и без кромпирића и без јаја.
Код великог дела елите жељне праве демократије и слободних институција постоји уврежено мишљење да они заслужују да живе у много уређенијој земљи него што је наша. Али они такође очекују да бич правде искључиво витла према онима који нису устројени по њиховим стандардима, а њих да заобиђе. Десетине њих познајем који су изгубили посао до којег су преко везе дошли, и сада желе да се расписују поштени конкурси. Оно што нама фали јесте једно огледало и само мало времена да сами себи поставимо пар питања. Врло брзо бисмо схватили да боље не заслужујемо.
Ето.
Нека, само ти, пријатељу, доприноси и трчи за мегафоном убеђен да имаш своје мишљење. Демократија је вук у јагњећој кожи, а верници демократског поретка су као овце. Идемо да рушимо стари и градимо нови свет за нове гузоње.
Најважније је да наставимо да се мрзимо и да чекамо шта ће нам ЕУ парламент наметнути као следећу тему.
Управо ми стиже нотификација: ванредни избори расписани за 25. октобар. Ето нове прилике да све остане исто, ко год да победи.
Само нека тече, па макар и у месту.
Пропаст у огледу даје обрнути одраз.
Ако не приметиш да је слика окренута наопачке, она за тебе и даље стоји како треба.
Наредна објава у четвртак 17.09.2026.
Коментари
Постави коментар