МОЈ „ЗАБРАЊЕНИ ГРАД“
Шта тачно значи „Нови Сад то неће дозволити“?
Покушаћу да изанализирам неартикулисане вапаје појединих персона из блокадерског табора чије су глупости у протеклих пар дана пробиле звучни зид.
У међувремену, док сам још порађао ову колумну, председник Србије и члан СНС-а отказао је митинг најављен за 04. септембар у Новом Саду.
Али идемо даље.
Вучићев СНС караван, како је било најављено, требао је сутра да стигне у Нови Сад. Ова вест је довела до излива заумности у мозак код великог дела од памети ослобођених грађана те је, у то име, на све мегафоне најављиван некакав контрамитинг или нешто слично.
Ја бих упитао та дивна демократска створења шта је тачно значило „Нови Сад то неће дозволити“. Шта за те људе уопште представља Нови Сад? Да ли га заиста воле више него Вучић, као што сами тврде? Шта за њих, као демократски дезоријентисане, представља право на слободно окупљање?
Мој предлог блокадерима је био да тог 04. септембра само искулирају пар сати и сачекају да се караван са приведеним „Новосађанима“ повуче са Трга слободе. А онда они нека пријаве скуп за дан касније на том истом месту и нека покажу колико заиста има „Новосађана“ са демократским капацитетом. Али не да позивају „Новосађане“ из целе Србије, већ само ове из круга седмице. Па нека се више преброје пре него што се скроз распадну на микроскопске делове.
Али ето. С обзиром да је вест о одлагању митинга СНС-а стигла као хладан туш, освешћени део Србије и „Њиховог Новог Сада“ имаће прилику за пребројавање већ сутра. Можда су успели у својој намери али је Србија, дугорочно гледано, сигурно изгубила. И то нема везе са изборима.
Како је данима најављивано са обеју страна исте медаље, тог 04. септембра у Новом Саду је требало да буде највише туриста „Новосађана“ који би се међусобно протеривали ко има, а ко нема право да тог дана буде, барем на пар сати, прави „Новосађанин“. Пре пар дана ми се лично јавило неколико блокадерски дезоријентисаних персона који су потврдили свој долазак за сутра. Знам добро те људе, већина су замлате од заната и верују у све осим у себе. Скренуо сам им пажњу да им нећу бити јатак ако дође до пичвајза, чисто да знају. Али то њима и не треба. Њихов јатак је њихова савест.
Ух, протерала ме ова савест, морам до сенкрупа. Програм настављамо после кратког блока реклама.
Ево ме опет.
Упркос отказаном митингу СНС-а контрамитинг ће сутра ипак бити одржан без контра стране. Биће то празник једноумља победничке стране, противскуп на којем ће се освешћени поново пребројати. Треба им проверити које је присутан, ко је неоправдано одсутан, пошто оправдано одсутних код њих нема. Биће то парада лепо васпитане Србије која ће једног дана све да нас умије и са малим закашњењем коначно уведе у 21. век. То смо чекали од стварања модерне српске државе.
Оно што ми је посебно засметало у овим данима препуцавања између две стране исте медаље, које ни сада није престало упркос отказаном митингу СНС-а, јесте синтагма „Мој Нови Сад“.
Шта тачно за неке од њих значи „Мој Нови Сад“?
Очигледно ништа више од пуког разлога за препуцавање са онима које они не сматрају Новосађанима. Некада је постојала подела на мештане и дођоше, а данас су те поделе много креативније и много их је више: булеварци – лиманци, ћаци – зналци... Ма, има их много.
Дунав се повукао пред њиховим глупостима.
Сад је Дунавче.
Међутим, бити Новосађанин неки сматрају да је привилегија само по себи. Неки то користе као штит за сопствени примитивизам.
Ево и пример. Када сам замолио комшиницу која је до пре неки дан становала у стану изнад нас да после поноћи не лупа стварима по стану и да буде тиша, она ми је на то одговорила дословце: „Ја сам овде рођена, а ми Новосађани знамо како се понаша у стану.“ Дакле, неки Новосађани мисле да се позитивни прописи ове земље примењују само на дођоше.
Ето.
Како шта је после било? Па рекао сам вам да више не станује изнад нас. Дакле, нисам фрустриран тромесечном буком и лупањем изашао из стана да стварам другима проблеме, већ сам без буке решио свој.
А што се тиче отказаног скупа и противскупа који ће се, према најавама блокадера, сутра ипак одржати ствари стоје овако: на обе стране су и право и правда, и слобода и поштење, и разумевање и емпатија. Али ће се ипак наћи два овна на брвну да то један другом саспу у рог. А то брвно ће овога пута, због политичке тактике СНС-а, ипак бити друштвене мреже.
За Нови Сад никада не бих могао да кажем да је мој град. Пусти ти пренесено значење, оно се углавном претвори у: „Шта бре твој? Где си рођен? Одакле су твоји дошли?“ Све те добре душе које су овај град називале својим нису пропуштале прилику да поставе поменута питања. Част изузецима, али их је заиста мало и то су углавном уметници.
Нови Сад је наш град. Свих људи који овде живе, као и свих добронамерних гостију који у њега свраћају. И није лепо препуцавати се преко глава обичног света око тога шта неке од политичких протува смеју, а шта не у „Мом Новом Саду“.
Мени су, кад сам био тако мали као неки од блокадера, и када би ми излетело „Мој Нови Кнежевац“, добронамерни гости знали да кажу: „Па кад је твој, носи га кући.“
Велике су то речи за једну обичну, најобичнију политичку кампању у којој је изгледа све дозвољено.
Сви ти политички каравани пролазе, а градови, као и добри људи, ипак остају.
Зато треба мерити речи јер ће се живот наставити, веровали или не, и после сутрашњег усамљеног противскупа у Новом Саду.
Да, живот ће се наставити и после наредних избора.
Како ћемо једни са другима ако не можемо једни поред других.
Наредна објава у четвртак 10.09.2026.
Коментари
Постави коментар