ЋАЦИКА, БЛОКАДЕРКО И ЈА
Прошли викенд се нађох са два друга из средње школе. Тачније, блокадерка из наслова знам још од обданишта, а ћацику од средње. И оно што одмах морам да кажем јесте да их обојицу изузетно поштујем. Ееее... Да су сви блокадери и ћацији као моја два друга, ми бисмо били друштво којем аман баш ништа не фали. И да. Веома ми је пријало њихово друштво, као и увек. Обојица одавно заслужују посебан текст. Али полако. Биће.
Њих двојица су дошли из наше мале паланке, удаљене свега 3 км од поменуте посластичарнице у Бачкој. Иначе, та паланка је моје родно место. Један и једини Нови Кнежевац.
Жега под надстрешницом у башти посластичарнице. Нас тројица седимо као три дављеника којима из груди испумпавају воду које су се нагутали пливајући по животној пучини. Има ту доста различитих искустава, од оних исконских људских која ничу сама од себе до разних других надоградњи које нам године насаде као да су одвајкада наше. Блокадерко ради физичке послове, а ћацика и моја маленкост оне што их зову интелектуалне. Убило се.
Иначе, сва тројица смо били у првим редовима те револуционарне 2000. године. Након 5. октобра чекали смо неколико година да осване 6-ти, али узалуд. Ми смо, рекао бих, прилично брзо схватили да су наше емоције и чисте намере злоупотребљене од стране политичких вукова. Упркос свему нисмо били разочарани, само помирени са реалношћу. Ето, и данас, мада немамо идентичне ставове о актуелним политичким збивањима, можемо да седимо заједно, за разлику од већине, и да полемишемо без капи зле крви. Чак и да се спрдамо на рачун блокадера и ћација.
Дакле, нико никада не би рекао да је блокадерко обичан физикалац. Таман посла. Доста тога су те очи виделе и његов резон је далеко рационалнији од резона тзв. интелектуалне елите овог отужног друштва која блокира све што се може назвати слободом и што има везе са здравим разумом. Али зато он и није пунокрвни блокадер, већ је само на почетку менталних блокада био део њиховог резервног састава из којег је изашао чим је видео ко се све од људи које он лично познаје, гузицом, онако унатрашке, угурао у тај свенародни покрет.
Седимо тако и слажемо ред политике, ред породице, па опет ред политике. И тако сатима. Толико добро се познајемо да ми се чини да смо могли и ћутати тих пар сати и пустити причама да се саме испричају. Али сва тројица толико волимо да лапрдамо да је лакше било умирити младе чилаше на некој непрегледној пољани него зауздати наше језике. И тако је разговор текао између три особе које се не слажу око неких питања, али то није представљало препреку конструктивном дијалогу и збијању шала.
У једном тренутку блокадерко изговара: „У мом комшилуку сви гласају за СНС. Они су сви ограничени. За доручак и вечеру по јабуку, за ручак без меса, али Вучића воле више од својих унука и деце. Заљубљени су у њега као да им из свог џепа даје пензију.“
На шта сам ја промптно упутио питање блокадерку: „Да ли мислиш да је и наш друг ћацика ограничен? Ако мислиш да јесте, молим те, нађи му неку кућу у твом комшилуку да се из центра пресели у рурални део где иначе обитава већина бирачког тела којем и он припада.“
Наравно да смо се исмејали као три детета која уопште не схватају „озбиљност“ тренутне политичке ситуације.
Ћацика је иначе високообразовани грађанин овог друштва, високопросечан и у великој мери поштен, гледајући из мог угла. То је тип који дефинитивно спада у ону групу људи коју од милоште многи називају грађанска Србија, док мене од тог назива спопада неописив сврбогуз. Међутим, тај исти интелектуалац код нас добија предзнак ћаци јер није на страни истине и правде. Џаба му висок просек.
Блокадерко је, како већ рекох, човек радничких руку и бистрог ума, такође поштен. Он зна у ком грму лежи зец, пошто је годинама и сам био ловац. Одмерен је и тачно зна колико треба да каже, а да може истим путем без страха да се врати кући. Али му од дуга разговора ваљда попустила концентрација, па несмотрено рече: „Били ми СНС-овци на вратима да ме питају за здравље, јер сам, као члан њихове странке, на капиларном списку. Моја жена их је одмах отерала.“
Какав аутогол, блокадерка!!!
Аууууу... Комшилик је ограничен јер гласа за вођу, а ти „друг члан“. Како сад то? – упитах га.
Туц-муц, и блокадерко уз помоћ штапа и канапа успе некако да нам објасни да је својом приступницом паклу заправо хтео да учини бржи политички напредак СНС комшиници. Човек је потписао папир о утапању себе у море изгубљених душа да би други напредовао. Њега политика уопште не занима, то знам исто као што знам сопствено име и презиме. Зато је и потписао, мислећи: „Терајте се, само ме пустите да живим и радим.“
Међутим, ћацика је одмах покушао да искористи блокадеркову пољуљану одбрану и да забије још један гол за сигурних 2-0: „Опа, не гласамо, нисмо ограничени, али смо зато чланови.“
Док се још лопта, као на успореном снимку, кретала ка празном голу блокадерка, као тзв. несврстани сам упутио интервенцију ка ћацики: „Како то да ти ниси члан СНС-а? А гласаш за њих.“
Ћацика ће несмотрено: „Ја сам члан ДС-а.“
И тако је ћацика несмотрено одиграо руком у противничком шеснаестерцу и фактички обезбедио слободан ударац блокадерку, који овај није пропустио и у надокнади времена стихијском акцијом успео да поравна резултат.
Тако ће бити и на наредним изборима.
Нерешено.
Наредна објава у четвртак 27.08.2026.
Коментари
Постави коментар