(В)ЕТО
Чврсто сам решио да за време свог боравка у Требињу затворим врата свим глупостима које са разних портала нападају наше мождане ћелије. Ал' не лези враже, једна вест је силином своје глупости успела да развали та врата и направи пометњу у мојој глави. Али само на трен. Нисам јој тамо посветио пажњу. Зато ћу сад.
Ко кога овде ветира? Ко то може да непостојећим покретом вршља по Србији и одређене појединце уздиже на пиједестал стручних и моралних громада? Мишљења сам да нечија рука води блокадерско неартикулисано стадо и дозвољава му да се над нашим главама игра политике. А тај исти другом руком држи разуларену власт и контролише њихове потезе.
Давно је један тип, слободан и независан од сопственог ума, изјавио да има пуно разумевање за конспиративно деловање појединаца из тзв. студентског покрета, јер би их обелодањивање сопствених имена изложило топлом зеки. Е мој ти. Онај ко нема муда да каже шта мисли и испод тога се потпише пуним именом и презименом нема шта да тражи међу политичким вуковима. Ако ниси бараба, бежи одатле, јер политика није за Црвенкапе, а ни за баке.
А сад на меритум.
Ко може да се потресе због вета које непостојећи покрет без одговорног лица, без органа установљених општим актом, стави на његово име? Фактички си провучен кроз нешто што не постоји и сад си постао неко битан или маргиналан за тај имагинарни свет којем је неко дозволио да се игра политике. Не знам. Као да је неко одлучио да нас остави у трајно нерешеној и подељеној ситуацији, без икаквог разлога. Да, без икаквог суштинског разлога.
Ово што нам се дешава је игра без граница у којој се траже одговори на следећа питања: „Како без политике водити земљу? Како без опозиције контролисати власт? И како је на крају без политике и опозиције сменити, а да се ништа фактички не промени?“ Лично не волим да учествујем у намештеним играма где други повлаче моје сопствене потезе. Једном су успели да ме увуку у ту игру, имао сам седамнаест година. Али сам врло брзо схватио о чему се ради и сада сам ван тог кола.
А шта ћемо са правом вета непостојећег покрета? Како тај пропуст да објаснимо новим генерацијама које долазе? Како да им објаснимо пристанак дела струке на ванинституционалну борбу ради ослобађања наводно заробљених институција? И све то у свету у којем институције и не постоје, а оно што неки називају институцијама углавном је у служби великог капитала. Тако и са овим несрећним ветом стоје ствари. И он је у функцији статуса кво. Диже прашину, а не дира суштину. Тај метод скривања индивидуалности служи за избегавање одговорности.
Ништа се ми не разликујемо од развијеног света, мада неки упорно покушавају да нам укажу на то. САД су прва модерна држава која је концепт вета увела у свој устав, а после је то учинио и остали помодарски свет, па ево сад и наши студенти. То је исти онај свет у којем су САД забраниле увоз бакра и производа од бакра из компаније Србија Зиђин Копер због сумњи да се у производњи користи принудни рад, док Амери истовремено највећи део своје робе производе у Азији због јефтине радне снаге. То је та прича. Питка за жељне површности и лажи, за људе које истина не занима.
Чему толико узбуђење око пленумског вета?
Ко ту коме диже цену и отвара нове хоризонте?
Да ли ће нас убудуће водити вештачка интелигенција јер је природна очигледно пресахнула?
Питања се нижу, а одговора је све мање.
Изгледа да је вето стављен на разум.
Наредна објава у четвртак 20.08.2026.
Коментари
Постави коментар