ПРИНЦЕЗА
"Ти живиш где звезде ткају саг од сребра..."
Тако некако. Још од најранијег детињства гонила ме је потреба за даљинама. Вукла су ме непрегледна и недокучива пространства, све оно што не може да се објасни на прву. Кад год је требало да причам, ја сам ћутао, а тишину сам испуњавао мислима о безграничном простору. Увек сам некако осећао ту руку која ме води кроз неизвесност и чува од неизбежног. Сејао сам кораке и никада нисам знао где ћу нићи. То ми није било ни важно. Нова свитања су била тај вечити спас.
Јесте, али сам некако знао да ћу га наћи. Кад се крећеш простором између звезда и њихових светова, не осећаш да време тече. У њему потпуно нестаје осећај који нам толико смета — онај који ти стално намеће страх да негде нећеш стићи, да увек касниш. Идући по том међупростору, изгледало ми је као да имам бесконачно много времена тражећи свој свет. Пролазио сам покрај разних цветова, мирисних и нежних, али ниједан нисам убрао за себе. Сејао сам их кроз ситно сито док нисам дошао до изданка вечности. Узех га нежно и убацих у своја недра да видим да ли ће се примити.
"Још не знам да л' си звијезда или жена..."
И не знам. Док ходамо, понекад ми се чини да тло и не додирујемо. Идући кроз непознато, увек смо лако налазили пут гледајући у звездану мапу. На том путу никада нисмо изгубили циљ, а ни себе. И данас се држимо те мапе као водича кроз небески свод. Уз њену помоћ увек непогрешиво стижемо до нас.
"Јер ти си принцеза неког другог света,
Твоја реч ствара чуда..."
Не, ниси ти чудна како многи мисле. Они и не могу да сагледају твоје ширине и дубине. За њих ћеш увек остати као непрочитана књига, непозната и страна — далека као суседна планета. Они се хране мрвицама које теби успут испадну, и то им је превише. Ти сањаш отворених очију, а у торбици чуваш остатке сунчевих зрака од прошлог дана. То знамо само Месец, ти и ја. Тако ће и остати.
"Упути ми осмијех тек да знам,
Постојиш нисам сам, негде изван планета..."
Никао је мој изданак и сада цвета само за мене. Нисам више сам. Сакривени иза разбацаних звезда посматрамо разна чудеса. И у погрешном времену можеш наћи смисао, ако не тражиш много од живота. Ми смо га нашли. И сад се осмехујемо недаћама, онако, из даљине.
"Вечном љубављу додирни ме,
И остани уз мене..."
Коментари
Постави коментар