КРУЖНИ ТОК 2
НАПОМЕНА: Само за оне који користе унутрашњу траку.
Славија има посебну симболику за васцели студентски андерграунд покрет, како веле анонимне инсајдер персоне. Заиграна младост, а боме и старудија, позива све из унутрашњости, који знају где је Славија, да се сутра слију у њу и тотално је закрче. Ја бих поставио један услов за људе из унутрашњости: нема коришћења Гугл мапе. Не знам колико њих би нашло то култно кружно раскршће.
А што се тиче симболике, нисам баш сигуран колико је то заиста добро место. Ево и зашто.
Славија је за мене симбол загушења, ненормалне саобраћајне гужве и стреса за просечне и исподпросечне возаче. Она изгледа уморно и забринуто док посматра људе како се у својим крнтијама врте око ње, тражећи излаз. Из њеног острва шикља вода усред пустиње од бетона, фонтана жеља за окајавање урбанистичких грехова. Тај гејзир у средишту кружне вреве је покушај да се вештачким призором живота прикрију вишедеценијски пропусти људске врсте. Хммм...
Славија је нерешива енигма за 95% људи које познајем. Сви беже од ње ко вампири од белог лука. Један пријатељ ми је пре пар година рекао да увек гледа да избегне Славију јер, како рече, кад уђе у тај чудни ток, изгледа му као да никада из њега неће изаћи. Као неки зачарани круг који својом центрифугалном силом држи своје учеснике у вечној ротацији. Сви траже излаз, али узалуд.
Славија није за оне који немају довољно храбрости и који стално понављају исте грешке. Она од свих који кроз њу пролазе тражи напредак како би им била од веће користи. Мора да се ради на себи да би се та кружна звер савладала. Мораш да пробаш све могућности које ти нуди и да покушаш да их савладаш. А не да идеш само једном путањом коју су ти други показали, без да си проверио да ли можда постоје и боља решења.
Не треба избегавати да се уђе дубље у тај зачарани круг. Страх од непознатог је нешто што треба континуирано савладавати како би омогућили себи отварање нових перспектива. Упркос томе, већина се креће спољном траком, као линијом мањег отпора, јер је њима тако лакше. При томе не обраћају пажњу да на тај начин успоравају кретање свима осталима. Али кога брига. Битно је да сам ја некако ушао и изашао, а то што је све око мене стало није важно. Малобројни уђу у унутрашњу леву траку уз централно острво како би омогућили осталима лакши улазак и излазак из круга.
Ретка су кружна решења са три траке која омогућавају бржи улазак и излазак из круга вечности. Имате могућност да за кратко време савладате петокраку кружну раскрсницу, али морате се суочити са унутрашњом траком тик уз централно острво. Морате прићи проблему што ближе да бисте га ваљано сагледали и покушали да га решите. У супротном, Славија ће за већину и даље остати нерешива енигма, јер површни виде само њене две спољне траке.
Морам да кажем да сам се са тим раскружјем упознао још као дете, а да сам га први пут колима прегазио 2001. године. Да, прегазио. Питали су се неки тада како ћеш, дете, проћи кроз ту паралисану масу која гледа на све стране, а ништа не види. Прошао сам и то унутрашњом траком, између замагљених погледа препуних нада да ће се неко чудо десити и извући их из тог зачараног круга.
Да, тако и данас пролазим Славијом.
Не осврћем се за онима који чекају да им други реше проблеме.
Знам, нису сви у Београду и унутрашњости надпросечни возачи и то је сасвим разумљиво.
Али ја и не говорим о возачима.
Већ о кругу.
Наредна објава у уторак 26.05.2026.
Коментари
Постави коментар