НЕЗАВИСНОСТ У ПРАХУ
Пре пар дана уђох у локалну биртију да попијем кафу и мало опустим мождане струне. Чим сам сео за сто, одмах спазих да су сви локалци на својим местима, од мог блокадера до конобара, а на ТВ-у слободна телевизија приповеда о вечитој теми независности медија. У поменутој емисији провејавали су и просери појединих опозиционих муфтара, које се увек нађу у близини да се очешу о рејтингашку тему као свиња о трабант.
Зашто?
Како зашто... па да бих прекинуо ту неприродну тишину, насталу из забринутости шта ћемо ми јадни када нам укину независност.
Блокадер ме пита: „Блогеру, шта ти мислиш о независности медија?“
Е, мој ти. Независност и медији су као дупе и милиброт. Супротности које се не привлаче, напротив, већ с гнушањем једна другу одбијају. Они су антиподи, добри мој Гевара.
Медији су машина за обраду информација, сервирање истих и креирање јавног мњења. Они то раде у интересу својих финансијера. Изузев спортских и временских информација, мада и оне већ постају упитне, остале информације углавном пролазе кроз озбиљне филтере пре него што их подастру пред своје конзументе. Ту се мало шта препушта случају и слободној оцени новинара, готово све је у рукама строго контролисаних уредника. Коначни производи стижу до својих конзумената обојени и упаковани у складу са афинитетима већине. Циљ је пре свега да се гледаоци и читаоци одржавају у заблуди, јер, медији нису ту да информишу, већ да манипулишу.
Парадокс је у томе што људи и не схватају да основ дубоких подела у друштву лежи управо у манипулативним активностима корпоративних медија.
„Чекај мало, блогеру, а који то медији праве поделе у Србији?“ – пита блокадер.
Неки мање, неки више. Једни су сирови, други суптилни. Али интереси финансијера се морају реализовати, иначе ништа од личног дохотка. То је посао као и сваки други. Хлеб се мора зарадити и ту се питања не постављају, у правом смислу те речи. Нема места импровизацији. Како код нас, тако и у свету.
Права информација је скупа, не саопштава се тек тако обичним смртницима. За истином се трага, њу нећеш добити преко медија у који верујеш.
„Чекај, бре... па не можеш тако“ – наставља блокадер – „постоје медији који објективно извештавају и новинари који предано раде свој посао.“
Свакако. Нисам ни рекао да такви медији не постоје. Једино што они немају пресудан утицај на јавно мњење.
„А да ли си ти независан као блогер?“
Апсолутно. Али мој утицај не може да се измери ни у хиљадитим деловима једног промила.
Чим будеш видео да почињем да личим на мејнстрим медије, знај да је мој утицај почео да расте и да ме је неко стиснуо за кесе.
„Шта то значи?
Да не гледам вести?“
Ма јок.
Гледај.
Само немој све да им верујеш.
Пропусти их кроз своју перцепцију.
Сигурно је имаш.
Коментари
Постави коментар