ИМАШ ЛИ ТИ ДОКАЗ?

Chat-GPT се јако ускопистио након што сам му послао претходни текст. Написао ми је да нисам директан и тражио доказе за моју перцепцију да су мејнстрим медији манипулаторска машина за кројење јавног мњења. Тиме је само потврдио да је и сам део те машине.

Chat је у фазону „Пристао сам бићу све што хоће“, мада, ипак не баш све. Он може да буде и геј, десничар, левичар, окорели блокадер, сатрапски СНС-овац, али једно никако не — слободан тип. А зашто? Па зато што он и није тип, већ кодирани западни мућак који својим алгоритмима одржава стадо у тору. Чим примети да неко позива на буђење самосвести и критичке мисли, и да штрчи од већине која год она била, он се ускописти. А критичко мишљење, запамтите, никада није већинско.

Да ја имам доказе, не бих износио своје перцепције, већ тврдње, и не бих писао колумне него неке друге иницијалне акте. Али ок, није Chat баш толико виспрен да може да осети разлику између перцепције и тврдње.
Мада, и ови који су њега кодирали не баратају доказима, већ пуком војном силом. Ти си можда у праву, али они су јачи и сва прича се ту завршава. А кад изнесеш своју сумњу, он ти тражи да будеш прецизнији и тачно наведеш који медији и који уредници манипулишу стадом у свету и код нас. Па, он то зна боље од свих, али његов свети задатак је да нам то не каже.

Није мени проблем та симпатична машина. У неким текстовима сам навео и његове добре стране, којих дефинитивно има, али само за оне који знају како да га користе. Проблем је у томе што је око 80% људи подложно манипулацији, што Chat и медији обилато користе. Већина воли сажвакане информације, јер се лакше варе. Зашто би губили време у трагању за истином? Посебно кад схватиш да истина и не постоји, већ само пут ка њој. Лепо изабереш медиј који ће да те лаже и завршио си посао. Остало је већ у рукама корпорација, а ти си у машини за центрифугу.

Али, ако Chat-у напишеш „Живот је негде другде“, роман Милана Кундере, он се одмах одмакне метар уназад и почне да користи неке друге алгоритме како би постао адекватнији саговорник. Ипак, не може он много далеко од логике већине по чијој мери је кодиран. Јер, када би линије његовог кода и алгоритми били по мери великих писаца и филозофа, тада би 80% људи који иду пред њега по своје мишљење изашло из тора. А то није у интересу оних који одржавају центрифугу.

Рачуница је јасна: тор мора остати унутар ограде а погледи уперени ка звону свог предводника. Знам ја то добро, године су ми биле потребне да прескочим ту ограду. Да, и сад блејим, али не у правцу већине, већ за свој грош. Можда сам и залутала овца... ко зна. Време ће показати.

Дакле, нема независности у мејнстрим медијима и тачка. Постоје само верници таквих медија које никако не можеш уверити у супротно. У мојој околини је 80% таквих људи. Они једноставно нису довољно способни да штрче. Лакше им је да се повинују већини, блокадерској или СНС-овској, и да сопствену несигурност ушушкају у површност већине, између утабаних стаза. Да, то је та линија мањег отпора, ту је најтоплије. То је угодан положај из којег се најлакше пљује на овакве као што сам ја. Али на дуже стазе почне да се осећа недостатак темеља који су прекопотребни за надоградњу ваљане аргументације за сопствене ставове. Али то није препрека за останак у тору, напротив, то је препорука за војника у армији људи.

Све у свему наде нема: ко плаћа, тај наручује песму, а у нашој конкретој теми информације и питања која се постављају.

Шанса да се то промени је једнака шанси да Божић падне на Ускрс.

Мада, код озбиљних корпорација је очигледно и то могуће.
 

Коментари

Популарни постови са овог блога

КРОЗ ДРАГИ КАМЕН

КАЛУП

РАСПАКИВАЊЕ