ЧАРШИЈСКИ ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ
Није да не волим да одем на кафу у своју локалну биртију. Стекао сам утисак, на основу неких коментара, да сам себе намерно излажем непријатностима. А не, нисам мазохиста. За мене су нека од тих бића, која тамо проводе добар део свог времена, веома интересантна, онако, феноменолошки. Питам се како бих ја изгледао да пре 16-17 година нисам себи рекао: „Крај. Кафана је твоја прошлост. Књигу у шаке.“
Сео сам на своје место и одмах сам приметио да је у току ванредна седница козачке скупштине. Она је, како сам успео да запазим, била у мешовитом саставу. Били су ту разне безимене и безличне персоне. Почевши од припадника пленума, преко, мени из виђења познатих, локалних збораша нашег краја, па све до истакнутих појединаца наше улице. Дакле, кворум за бесконачну расправу је обезбеђен. Пошто седница није била затворена за јавност и ја сам могао да присуствујем.
Тема која је давала тон дијалогу била је повољни ветар који је стигао са севера — пад једног диктатора, како га овде из милоште зову. Расправа је праћена терцом појединих опозиционих муфтара који су се ширили по целом ТВ екрану на сред зида локала. Све је текло у једном позитивном и оптимистичном тону. Коначно нешто лепо да нам се догоди, помислих. Ма да... Где ли је ова мешовита скупштина успела да пронађе у читавој тој причи и једно зрно оптимизма, питао сам се.
Ево овако. Нисам спољнополитички коментатор, нити политички аналитичар, али могу да погледам. Ово што се данас дешава није ништа ново. То је точак који се врти и неки догађаји се неминовно понављају у одређеним временским интервалима. Периферија или окрајци ЕУ нису исто што и Балкан, али су сенке над Балканом очигледно идентичне сенкама у нашем суседству.
Само пажљиво гледај. Тренутно је у току нова подела карата. Ми се не питамо и не знамо које ће нам допасти. Али то не значи да не треба помно да пратимо ко је коју карту у окружењу добио, можда дођемо до неког закључка коју ће карту нама увалити за нередну рунду. Сигурно неће бити јака, али и са слабим картама може да се игра ако имаш искуства — и среће, наравно.
Питао ме је један збораш шта мислим колике су нам сада шансе. Да ли после овог повољног ветра са севера и ми можемо да се надамо обаљивању овдашњег режима? Рекао сам му да оно што се дешава на територијама бивших западних царстава никада није прави репер за оно што следи на нашем бурету барута. Ту нема ваљане и прецизне аналогије. Али једно је сигурно — биће много лупетања у наредном периоду у медијима мање или више независним. Чуј независним. Па нама је назависност на апаратима колико ја знам.
Рекао сам мојим козацима да се спреме за још гора тумбања у наредном периоду. Слонови су почели да играју плес још интензивније него раније, сад ће нам се свима још више вртети у глави. Ништа ново, али плашим се за ове младе пленумске генерације. Мислим да они ништа од овога не разумеју, а они што нешто знају већ су на позицијама које одлучују — или веома близу њих.
„Опет општа места, комшија, већ виђено у твојим текстовима“, рече ми збораш.
„Нема ту топле воде, шта да ти кажем, добри мој зборашу. Ваша места су још општија попут ослобађања институција и демократизације друштва, бла-бла трућ. А тек владавина права? Пашић је давно рекао да су закони за противници.“
„Једно је сигурно — ви што овде седите никакве шансе немате на наредним изборима.“
„А ови које подржавате имају.“
„Где сте ви у свему томе, кашће вам се само.“
Мене баш заболе, искрено говорећи.
Ја сам ту књигу прочитао више пута.
Коментари
Постави коментар