УСИЈАЊЕ

Још увек се броје гласови и силне неправилности након одржаних локалних избора, али се већ сад може констатовати следеће: по ко зна који пут се просула реалност као хладна вода по усијаним главама и нереалним надама и очекивањима. А зашто је томе тако? Зашто су главе усијане? Зато што се тако лакше манипулише свеукупном ситуацијом у земљи и свету.
Људи сами пристају на наметнута решења да се не би мучили тражећи нова.

То је стари трик који лако пролази код огромне већине, зато што иста та већина кроз живот пролази као кроз вашар. Претходна искуства нас ништа нису научила, и зато се и даље залећемо у зид, све у нади да ћемо га овај пут некако оборити, или барем заљуљати. Али не иде то тако. Зид је све већи и чвршћи ( не мислим на власт ), а наде за његово рушење су такође све веће — што је директно пропорционално.
Да, једном ће свакако доћи до промене, јер је власт као јогурт – има рок трајања. Ове прозападне имају више адитива, па им је рок нешто дужи, али и он једном истекне. После долази други јогурт и тако у круг.

У малим земљама као што је наша, чека се да се стекну услови за промену власти. Ти услови се налазе тамо негде где су и она фамозна поглавља која се, као, морају испунити, иначе ништа од бољег живота. Мада, ако изостане бољи живот, то и даље не значи да нећемо бити срећни људи.

Оно што је мени врло интресантно јесте присуство страних посматрача на локалним изборима. У неким општинама је, наводно, било неколико америчких посматрача по бирачком месту како ме је известио Chat-GPT. Докле смо ми стигли? Да неке приватне Амере занимају локални избори у нашој земљи?
Мада, они су познати по осетљивости на неправду и безакоње, зато нас и надгледају да не зглајзнемо тотално у апсолутизам и диктатуру. Они су нам и увезли овакво поимање демократије, па нека га и одржавају како знају и умеју.
Показали су безброј пута како то раде. Ако слушаш, биће добро њима а теби неће бити горе, или барем не много. У супротном следи добро познати сценаријо, после којег ћеш морати да се извиниш Ђури што те је тукао.

Промене се не спроводе из сенке. Мораш да изађеш на светло дана и пуним именом и презименом да се супротставиш политичком противнику. Анонимност је апстрактни потенцијал којем недостаје политичка храброст неопходна за овакве подухвате. Немојте гурати децу испред себе, већ изађите сами. Ако народ препозна потенцијал, какав такав, стаће уз вас. Недостаје оштроумност и иновативност, нова лица иза којих ће стари лисци безрезервно стати. Али то је изгледа само сан једног од нас који се ништа не пита. Ови што се питају налазе се у тами студентске листе.

Упирати прстом на насилнике да су насилни је излишна прича. Таквих има и са ове друге стране, само што не туку јер је тренутно другачија подела карата. Треба се решити каријериста и на лидерска места довести људе од моралног интегритета, колико год то демагошки звучало. Ако таквих у понуди нема, онда џаба кречимо. У том случају ће, након промена, сутрадан осванути само још један понедељак у низу — као и увек.

Лично и даље мислим да нам излаза нема, јер смо дубоко загазили у контролисану демократију. У њој је један део народа у функцији одржања стабилности, а други део има улогу вентила кроз који излази незадовољство. Тако моћници обезбеђују баланс у једном демократском друштву.

А шта ће бити на републичким и председничким изборима?

Не знам.

Кад следећи пут будете возили тур де Брисел, питајте Марту.

Можда она зна. 

Претходни Почетна Наредни

Пратите ме на Facebook-у Пратите ме на Instagram-у