ПРАВДА
Безумља је пуна капа.
Разум иде с друге стране,
Колона с погледом ка доле,
Као да иду на покајање.
Угнездише мисли своје,
Како један, тако сви,
У колони верно стоје —
Бесмисао… то смо ми.
Сви иду ка циљу истом,
Грицкају остатке наде,
Далека срећа тамо блиста…
Ој, Господе, шта нам раде.
Осмех правде у даљини
Путању им јасну црта,
Сија као на месечини,
Држе се сви њеног пута.
Правда им је сад на корак,
Прилазе јој с пуно буке,
Она узмиче уз осмех горак,
И збуњена шири руке.
Све што је вредно, чисто
Остаће на вечном путу.
Она не суди — она мери,
Правда није у капуту.
Коментари
Постави коментар