СВЕТИНА
Ој светино похлепна, цркла дабогда,
Што ме гледаш тако? Носи се доврага,
Ја сам себи капу за будућност кројим,
Изађох на чистину, још увек постојим.
Гасиш ми светло јер за тобом не идем,
Громове и муње ко опомену шаљеш,
Али ја се тебе проклето не бојим,
Изађох на чистину, још увек постојим.
Иза мене страх за рукав ме вуче,
Уздигнуте главе крај тебе идем гордо,
Не дам страху мира док на ветру стојим,
Изађох на чистину, још увек постојим.
Судиш ми ко грешнику, Исусовом Јуди,
Јер изађох из гомиле послушних ти људи,
Ускладих све чежње са животом својим,
Изађох на чистину, још увек постојим.
Илузије окачих о стари клин на зиду,
Вечита апстракција замути бистрину,
У твом стаду обмана пева први глас,
Изађох на чистину да потражим спас.
Не треба ми заклон твог безличног тора,
Подобност и пристрасност у њему су врлине,
Ја хоћу да вриштим сам, нека чују сви,
Одјеби светино, проклета да си.
Коментари
Постави коментар