(З)ГРТАЛИЦА

Пре пар дана нашу државу је запосела опасна неман. Искрено, не бих ни знао да нисам укључио један ТВ канал, или боље речено јендек, који се, препун измета, излио и преплавио наше јавно мњење још једном дубаром у низу. А упозоравао сам да треба ископати преливну септичку јаму, али ме нико није слушао, као по обичају. Сад је касно. 

Е, у том каналу је, у само једној јутарњој емисији, гостовало неколико весника бољег сутра, тзв. најављивача вечитог пролећа. Они су пренеражено лупетали о томе како су нам градови и неки окрузи оковани, посебно наша престоница ужаса Београд, како га они доживљавају у последњих десетак година. Дакле, окови, окупација, насиље су били неки од термина које су заумни гости јутарњег бесмисла испаљивали као гасове кроз доњи отвор.

Нисам придавао посебну пажњу тим престрашеним ликовима окупираних умова све док нису рекли да свако кроз свој прозор може да види последице необрачунавања наше власти са том немани. Одмах сам отишао до прозора у страху да ћу у свом кварту затећи неке окупационе снаге. Помислих, или ванземаљце или Американце, нема ко трећи. Кад оно, једна обична, чиста, невино бела појава коју зовемо снег... они који га се још увек сећају, наравно.

Итекако се сећам тог белог прекривача још из периода када се њега нису толико хистерично плашили као каквог окупатора. Сећам га се из неких лепших времена када нисмо толико примећивали његово неблаговремено уклањање. Биће да је то последица тога што нам дуго није навраћао, барем овде у равници. Сад, кад је видео с ким има посла, вероватно га опет неће дуго бити. Можда више никад и не дође. Ако... ја бих га у потпуности разумео.

Дакле, није ми јасна та хистерија са којом смо дочекали толико дуго одсутни бели покривач. И пре него што борци за опште добро испале просер да немају ништа против снега у парковима, али да га с пута треба уклонити, нека погледају стање испред своје зграде, гараже, локала, дворишта... Ја полазим од себе и зато ово пишем. Волим снег, нерадо га чистим и не критикујем себи сличне у том погледу. Е сад, ко призна, пола му се додаје. Јер светаца наводно има неколико стотина хиљада. Они су ти који додају неистине на неистине, и праве говњиве пите за оне који могу да их једу. Као што чине и поједини сатрапи са власти. Изгледа да раде у пару. Ниси битан ти читаоче, њима је битан само твој глас.

И као епилог првог дела замислите једну зимску снежну бајку у којој је 400.000 потписника лепих жеља узело лопате у руке? Не пар десетина или стотина, него 400.000. Ех... То је права бајка.

Разбићу ту илузију у наредне две тачке:
1. Или нема 400.000 потписника,
2. Или огромну већину њих чине они које заболе за систем и како ће нам држава сутра изгледати.

Колико год конфузно звучало, и једно и друго ми делује тачно.

НАСТАВАК У ПЕТАК

« Претходни

Почетна

Наредни »

Пратите ме на Facebook-у

Пратите ме на Instagram-у