ОВДЕ ПОТПИШИ

Прошли викенд у нашој Дембелији протекао је у пребројавању људи који су жељни ваљаних институција. У тренутку док трукујем овај коминике, није још познат број оних који су ставили свој потпис на папир који треба да нас системски оздрави. Неко рече да су потписници остављали и бројеве телефона, што нисам проверио, али, ако је то тачно, смеши нам се још један кол-центар. 

Шта ће од свега тога бити... Убеђен сам — једно велико ништа. Таман и да победе ти потписи, институције ће остати у футролама као и до сада. Мишљења сам да би много бољи ефекат био да су студенти позвали сваког грађанина, жељног институција које раде свој посао, да пошаље писмо директно на адресу двора ЕУ. Да, баш тамо где су пре пар месеци ишли бицикловима по владавину права. На тај начин би се видело колико међу онима који желе системске промене у Србији има способних да својим речима сроче текст са ваљаним захтевима и колико за све то наши тутори из ЕУ имају слуха. Баш ме занима да ли би европарламентарци читали на хиљаде писама лепих жеља. Али креативност је и овог пута изостала.

Међутим, чини ми се да људи нису најбоље разумели шта тачно потписују. Просечан грађанин, кад му се каже владавина права, замишља неке бркате институције које витлају корумпиране сатрапе са власти, али не и њега... малог и обичног човека који ту и тамо може нешто да смандрља с оне стране закона. Огромна већина је, ту вам чврст стојим, свој потпис ставила управо како би се исте институције обрачунале само са владајућом гарнитуром. Лично сам чуо како се једна блокадерка која је прешла 50-ту, након што ју је укечио радар јер је колима прекорачила брзину, рекла: „Где баш мене? Толики лете колима, а мене кажњавају. Могли су баш и да ми опросте.“ Уследиле су и бројне псовке које ипак нису за јавност. Ето, а она је првоборац од првог дана.

Већ чујем да је у питању изузетак. Можда... али тај изузетак потврђује правило. Сигуран сам да ће ми након овог текста блокадери поручити да ће се њихова листа борити за примену закона најпре у својим редовима... а ја чисто сумњам. Не зато што мислим да не постоји добра намера, него зато што ми то изгледа као кад шаров мота сопствени реп.

А да ли то значи да се против корупције не треба борити? Наравно да не. Али мислим да се празним потписима институције не могу ојачати. У недовршеној држави, са потпиреним неоснованим надама, не може се ударити темељ ваљаног система.
Мора да се мења јединка, која је узрок и последица свега.

Било како било чини ми се да смо добили још један контигент капиларних гласова са друге стране политичког спектра... питам се како је то бити капилар у гласачкој кутији...

А само си ти светац, веле ми потписници листе.
Наравно да нисам... зато нисам ни потписао.

Само се питам како смо довле доспели кад имамо неколико стотина хиљада светаца...
 

Коментари

Популарни постови са овог блога

КРОЗ ДРАГИ КАМЕН

КАЛУП

РАСПАКИВАЊЕ