ДЕИНСТАЛАЦИЈА

Ово редовно издање започећу коментаром који ми је један пријатељ трућнуо у телефонском разговору, а гласи: „Свиђа ми се како пишеш и скоро у свему се слажем са тобом, једино мислим да власт треба да се мења на сваке четири године.“ То је иначе мој стари пријатељ, али се прилично ретко виђамо. Отприлике чешће можете видети снег у Новом Саду него нас двојицу негде на кафи. Али није то тема колумне. У праву је Chat кад каже да дигресирам као излапела професорица књижевности.

Но, да се вратимо на коментар мог друга. Искрено, покушао сам да га разумем, окретао сам реченицу тумачећи је чак и с десна на лево, и нисам успео да доконам смисао. Где сам ја то написао да власт у Србији не треба да се мења? Ја бих је мењао на свака четири дана, да не кажем четири сата. Да не стигну ни да помисле да постоје могућности за корупцију, а камоли да покушају да их искористе. Али то, нажалост, није могуће, јер ми у Србији немамо изборе, не питамо се ко ће учествовати у политичкој арени, чак сам склон да помислим да немамо ни власт. То су неки људи који су на сцени – они играју своје улоге, мање или веће. А ми глумимо грађане са активним бирачким правом када нам изборе као представу ставе на репертоар...

Мени се чини да се све наше власти инсталирају споља. То је класичан програм који функционише мање-више конзистентно, без већих турбуленција у мирнодопским условима. Е сад... некад зна да запуцава, али то се углавном дешава када софтвер застари. То су уобичајени багови који су последица нередовног ажурирања система. Али ако су ажурирања редовна, то не мора нужно да буде лоше. Многи буду задовољни бројним функцијама које су добили након новог апгрејда. Тада све некако глађе ради...

„Шта овај прича, брате?“ – вели локални блокадер.
Па управо то... Да се наша власт, по мом дубоком уверењу, инсталира као софтвер на мобилним телефонима. То је систем који се контролише, прати и ажурира из одређеног девелоперског центра. Да... Оно што ми видимо углавном је обичан визуелни ефекат, глупи дизајн који није ни од каквог значаја... само обична форма...

А где је суштина?
Како где?
Па у оним ужасно конфузним кодовима које нико не може да дешифрује осим спољних девелопера. Они диктирају све процесе у малим земљама: љуљају, подбуњују, деле, свађају, уцењују... Кодови су мапа по којој бауљамо и саплићемо се... Јер је не видимо. А и да нам их покажу, не бисмо знали да их прочитамо. Мрка капа.

Такође сам убеђен да је и блокадни код исписан у позадини лепо дизајнираног програма, негде тамо иза седам мора и седам гора. Свега ту има... и добрих идеја, креативних парола, импресивних акција, живописних боја, али и вриштећег бесмисла... Све сама општа места без трунке суштине. Циљ је само један – опстанак чврсто успостављеног система у којем промене нису могуће. Могућа је само замена улога...

Дакле... Не можемо ми да променимо власт без договора са спољним девелоперима. Прво је потребно прекуцати кодове... Чини ми се, како су кренули ови AI ђаволи да освајају свет, још мало па ћемо власт мењати на свака четири века, а не године, како је наивно пожелео мој пријатељ.

У сваком случају, да би дошло до инсталације новог програма, мора се прво стари деинсталирати.

И то ће се неминовно једном десити чим старом програму истекне лиценца – систем се руши.

РЕСЕТ – нестају сви подаци...
Не помаже ни бекап...