ПОЗИЦИОНА ТАКТИКА

Чим сам упалио тзв. независни телевизор, ето одмах инспирације за ванредну колумну. У једном од оних фамозних јутарњих програма појавио се неки „непристрасни“ гост, који је благоизјавио добро познату псину да нам власт већ годинама врло успешно подваљује причу, преко својих сателита, о томе како су сви на серпској политичкој сцени исти. Ух... Та мантра, сматра „непристрасни“ господин, иде у корист власти, јер се тако демотивишу неопредељени грађани да изађу на изборе, те власт на тај начин лако остварује победу за победом. Мало морген...
Чак и да прихватим ту, за мене небулозну тврдњу, онда, осим да изречена мантра иде у корист власти, треба обавезно подвући да иде и на штету, али само неколицине опозиционих сатрапа који се спремају да узјашу болесну рагу, а никако не на штету народа. Народ, од мантре да су сви политичари исти нема, аман баш, никакву недаћу... Као што без те мантре не би имао ни вајду... И тачка.

Е да, морам на тренутак у једну дигресију... Остадох дужан од прошле колумне објашњење да ја нисам неопредељен, како се можда могло закључити из мог разговора са локалним блокадером. Напротив... Опредељен сам да не гласам до промене изборног закона о којој сам писао у више до сада објављених колумни. Е сад можемо даље...

Западна тактика постављања и контролисања власти давно је успостављена и врло успешно се спроводи на свим крајевима света који су интересантни великом капиталу, а, чини се, функционише и код нас. На иста правила игре пристали су и ови што су, као, против власти. Правила намештене утакмице фактички остављају власт неокрњену, чак и после годину дана блокадерских шетњи с краја на крај Србије. Све захваљујући томе што, како у свету, тако и код нас, има 90% лаковерних, поводљивих грађана, који својим масовним одазивом на звоно овна предводника и изласком на улице дају легитимитет поменутој тактици.

Нико се од оних који се за нешто питају, са ове, блокадерске стране, није борио за промену система већ за убијање у појам сваке залутале овце која ће, чим схвати да више не чује звоно свог предводника, упасти у амок... И тако ће један по један искрени борац за промене одлазити све даље од суштине и упадати све дубље у апатију, јер нема алтернативне политике, само закулисних договора о којима чопоративни скупови немају појма.

Е, овако... Није у питању никаква мантра да су сви исти, уз помоћ које побеђује власт на апатији неопредељених грађана. То је ординарна глупост.
На делу је позициона игра власти коју је поставила међународна заједница, баш као у кошарци. За оне који се не разумеју у кошарку то укратко значи: у позиционом нападу — стрпљење, паметно бирање шута, поштовање тренерских система; а што се одбране тиче — подразумева правилно заузимање позиције, ротације, затварање линија додавања. Све то власт ради врло успешно и уиграно већ годинама, поштујући тактику својих тутора из међународне заједнице. А посебно у последњих годину дана.

Истовремено, на ту добро постављену позициону игру власти, опозиција и блокадерско-протестни покрет играју транзициону игру, да не кажем стихијску, која је такође постављена под менторством исте те међународне заједнице. Дакле: брзе контре, кратки напади, брзи шутеви, уз велики број грешака и изгубљених лопти. Још бих додао — уз катастрофалан проценат шута.

А шта ми да радимо са тим? Врло једноставно — променити тренера на опозиционој страни. Уместо међународне заједнице, која је продужена рука великог капитала, за тренера, поставити неког нашег, способног, храброг и мудрог стручњака, који ће поставити другачију тактику којом ће у некој наредној утакмици покушати да добије власт. Али, то за собом највероватније повлачи озбиљне консеквенце, у виду санкција, хиперинфлације, искључивања из свих међународних организација, а можда и који наметнути рат... Шта је...? Не желите то...? Онда сви у своје топле домове и гледајте ове намештене утакмице до краја...
Маните се протеста јер истинске храбрости за нешто озбиљно и велико очигледно немате... У тактичком смислу, наравно, да не буде забуне.
Немам ни ја довољно храбрости... Зато сам и оставио тај „спорт“...

А тренутна ситуација је таква да блокадерско-протестни покрет губи 30 поена разлике 2 минута пре краја утакмице, јер није нашао прави одговор на позициону игру власти. Брзи шутеви у транзиционој игри блокадера били су тактика Запада, која је оставила власт на челу табеле. Проблем је у томе што блокадерско-протестни покрет започети меч мора да одигра до краја...

С обзиром да је победник одавно познат, блокадери су направили одређене измене и сад се, са неуиграним почетницима на терену, бламирају неким импровизованим акцијама и настављају да примају лаке поене.

На крају ће изгубити са преко 40 поена разлике...

Публика је одавно отишла...

Трибине су потпуно празне...