ТУРБО ФОЛК АЛТЕРНАТИВА

Ономад се, на изненађење многих, десио пробој турбо фолк музике на једном од најчувенијих музичких фестивала Европе – EXIT-а.
Једна од наших највећих звезда турбо фолк музике, Сека Алексић, наступила је на поменутом фестивалу, на Петроварадинској тврђави. За мене то није изненађење.

 

У јавности тренутно постоје три различита мишљења о овом догађају:

• „Да се Секина музика, жанровски ни тематски, не уклапа у идеју EXIT-а“;
• „Да је фестивал одавно спустио критеријуме и отворио капије комерцијали, те да их самим тим не чуди њен овогодишњи наступ“;
• „Да је њој тамо место, јер је пружила подршку студентима.“

Нисам музички критичар. У наредним редовима изнећу лични став, у својству грађанина, у погледу три сукобљена мишљења:
Прва два становишта су у контрадикторности. Јер, ако је фестивал спустио критеријуме на основу којих ангажује музичке извођаче – чему онда примедба Секином ангажману?

Према речима неких рок-новинара, фестивал је одавно „подигао рампу“, односно спустио критеријуме и прибегао комерцијализацији програма.

Такође, познајем многе који последњих 10–15 година редовно посећују горе поменути фестивал. Они, поред музике која се промовише на EXIT фестивалу, слушају и онај ординарни турбо фолк са „дна каце“.

Очигледно је да је постојала потреба да се изађе у сусрет ширем укусу публике – вероватно због опстанка фестивала... економија је чудо.

Тамо где нестају сви могући критеријуми – почиње политика.

Треће становиште је, по мени, кључно:
Сека је на EXIT фестивалу наступила јер је пружила подршку студентима.
Да, изгледа да је једини пут до бине поплочан политичким подршкама.

Неко је, не желим да га именујем, у једним „независним“ новинама истакао, парафразирам: „да му је драго што ће Сека певати на фестивалу EXIT, мада се њена музика жанровски не уклапа у наше виђење EXIT-а, те да је Сека својом подршком показала да је много више од певачице и – тако даље... и све даље, даље и даље...“

Уваженој персони бих скренуо пажњу да у Србији естрадних имена има за извоз.
Шта ће бити ако сви они пруже подршку страни продуцентској кући милој? Ништа страшно. Само би се, општом какофонијом и увозним мелосом, свету гласно обелоданио музички укус већине у Србији. Али, нису ни они бољи – ако је за утеху.

Не могу да се отргнем дојму да Сека, да није пружила подршку свенародном незадовољству, вероватно не би наишла на отворене капије EXIT фестивала.
Из тог разлога, да сам био у прилици, саветовао бих је да, у инат, не наступи на овогодишњем EXIT-у – вероватно маркетиншки последњем.

Последњи фестивал у Србији оставио је политичко–манипулативни тон, који ће још дуго одзвањати.

Остаје питање: „Да ли култура губи одласком EXIT-а?“
Не брините – култура је на сигурном... На позоришним даскама.