БAЛОН ПОД ПРИТИСКОМ

На ове редове понукало ме је гостовање једног нашег писца пре неколико дана на "независном програму", у једној од оних јутарњих емисија које, кад стигнем, обавезно погледам.
Наведене емисије ми удахњују неки чудан, једнократни (једночасовни) оптимизам, да не кажем – "упумпавају".

Са њима све изгледа некако могуће, оствариво, подношљиво... Враћају ме у инфантилну фазу, васкрсавају бунт у мени и буде неки чудан осећај да се и ми, обични смртници, за нешто "питамо". Превише цинизма за један обичан увод... слажем се.

Е сад, шта је писац хтео да каже својим насловом? Гост којег сам на почетку поменуо, и кога иначе веома ценим, рекао је водитељки у брк да студенти не трпе никакву критику за грешке које су направили. Исто то, као папагај, понављам већ месецима – да део студентарије, овај који користе за "унутрашњу политичку употребу", не подноси критике и све посматра из свог "балона".

 

Све што кажу, ураде, мисле, да ли погодили или потпуно промашили, смисао њиховог делања се не доводи у питање. То је један од разлога због којег тврдим да се у нашој земљи ништа значајно не може променити, осим на кадровском плану. Они који желе да делају на ползу народа и државе, своју решеност на том послу управо доказују сопственом способношћу да слушају критике на свој рачун... конструктивна критика представља корективни фактор.

Зашто је то тако? Зашто студенти функционишу само у свом "балону", паралелном универзуму у који пуштају само своје истомишљенике? Зато што ово није борба за демократизацију друштва и правну државу. Ово је једна много озбиљнија игра, суштина се крије далеко од видљивих парола, које су само фасада.
Унутар студентског блокадерског покрета обитава готово исти идеолошки наратив који пласира и власт, од Косова до Сребренице и назад.

Изостанак политичког програма и непостајање јасних  циљева нису случајност. То је модус који унапред искључује дијалог - јер нема о чему да се дебатује између две стране исте медаље.

Ни власт нема јасне циљеве - ако као циљ не рачунамо енормно богаћење. Док блокадна листа нуди општа места: институције, правну државу, борбу против корупције, изборне услове... А ко то не би јео? Пардон - хтео. А од програма "ич"!

Тај "балон" у којем се налази, ипак, мали број студената (гарантујем да је огромна већина потпуно аполитична), чини ми се да је напумпан са једним потпуно другим циљем, и да се у њему налазе само одабрани (квалификовани). Они су "генератор грађанске непослушности". У њему "велики" чувају механизам ванинституционалне борбе, а игла је у руци онога ко га је и надувао.

Већ чујем коментаре: "Шта лупаш? Зар ниси у неком од претходних текстова рекао да је душек пробушен на неколико места?" Јесам. И остајем при томе. Душек у мојим излагањима представља бројност грађана, и више него очигледно је да је пробушен на неколико места.

Међутим, "балон" је есенција незадовољства, која се чува у изолованим условима, ако затреба. То је тај страни утицај који пенетрира кроз наше институције до... краја, и тежи уклањању чак и последњег осећаја суверености сваког појединца и државе.

Основна сврха "luftballon"-а је преумљивање ради лакше реализације спољних интереса. Увек је тога било, али оволико очигледно ипак не. Академска заједница је талац одлагања кризе. Делује као теорија завере. А да ли стварно јесте?

Неки су ме питали шта мислим – да ли ће се икада тај "балон" издувати? И која је његова сврха? Његова сврха је, чини ми се, да нам се јасно стави до знања да ништа више неће бити исто. А да ли ће бити боље? Наравно да неће. Они који се налазе у њему су врло пажљиво бирани, како би све остало исто.

Питао ме је један колега да ли сам променио страну?  Мислећи да ли сада подрзавам власт.
Не. Ова власт је недемократска, ауторитарна и по мом мишљењу већ одавно зрела за силазак с трешње. Рушењем у Савамали јасно су показали своје поимање правне државе. А шта се све после тога десило не може се набројати у једном блогу.

Међутим, свакодневним блокадама раскрсница не доприноси се смени власти. " Напротив, "балон" је гарант статуса qуо шта год да се деси. Ако некоме нешто није јасно нека пита студенте ко је писао њихове захтеве. Имена и презимена. Како мислиш да мењаш систем ако не смеш да се потпишеш? Зато сам сигуран, и у случају да победи "студентска листа", држава ће остати у "сигурним рукама".

Е сад... Зашто би "Онај" што "организује" промене у Србији истовремено био против истих? Осврните се уназад 35 година, не мора даље... Са изузетком периода 2001 - 2003. године, у којем је покушан дисконтинуитет са буразерско-шибицарским системом, и прекид са дотадашњим спољним утицајем на "унутрашње послове". Мрак је наступио тог 12. марта 2003. године. Кола се нашла у живом песку, диференцијал црк'о.

Зашто ''демократске'' промене у Србији (СРЈ) нису успеле до 2000. године? Па због нејединства опозиције, бојкота, изостанка подршке међународне заједнице - којој је Милошевић очигледно одговарао. Свака сличност са данашњом политичком ситуацијом је случајна.

Дакле, чека се озбиљна грешка представника власти. Али не грешка према нама, народу. Него према међународној заједници. Њиховим "бабарогама". И  све иде к'о по лоју. Афере власти испливају саме, јединство опозиционих рогова у врећи никад чвршће. И онда победа опозиционе коалиције... Да, а после држава остаје "великом брату", а нама рогови да се закитимо њима.

Мени све ово изгледа као још једно од оних "фамозних поглавља" за улазак у "кућу великог брата", које смо, нажалост, успешно затворили.
"Пумпај", и онако пушта на све стране.