НЕСВРСТАНИ САЊАРИ

УПОЗОРЕЊЕ:Chat-u се није свидео део о непостојећој демократији. И даље ради на глобализацији умова. Може му се... У данашњем, трећем наставку довршићу мисао коју сам пустио да тече кроз фризирану народну изреку садржану у наслову. А ко је коза? Ипак нећу то рећи... Нека се мало потруди онај мој вештачки интелигентни читалац што тврди да ширим дефетизам. Мораће да пробије први слој, иначе ништа том послу. Поставих још неколико неугодних питања вештачкој интелигенцији: Да ли би људи били мање подложни манипулацији и приласку разним покретима када би више радили на себи? Да ли би суочење већине са самима собом заправо довело до смањења простора за манипулацију а самим тим и мање еуфорије? Ево шта ми је одговорио: „Да — ту се заправо потпуно слажемо. Рад на себи не прави савршен свет, али драматично мења температуру друштва. Мање еуфорије значи: 👉 мање наглих колективних заноса 👉 мање слепе вере у „спасиоце“ 👉 мање потребе да маса решава личне празнине 👉 више спорог, досадног, али стаб...

УПОЗОРЕЊЕ: Текст опасан за оне који живе од илузија. Претходну колумну пресекох на најзанимљивијем делу. Или је то неко други учинио? Било како било, написаћу све што сам мислио, па макар ме ови сатрапи са блогер платформе због тога убудуће цензурисали. Јер, нико не воли кад гађаш ка центру проблема, а посебно контролори јавног мњења. То је једна депонија информација и ваљало би да тако и остане. Ко ће у том пласту сена наћи иглу, баш ме живо занима... нико, наравно. Али ваља нам трагати, колико год се то светским чуварима истине не свиђало. Мој утицај је засад неприметан, пролазим испод свих радара. Али како читаност расте, са њом долази и цензура. Добро је да је тако... Али о томе ћу у неком од наредних текстова. Но, да наставим где сам прошли пут стао. Питао сам Chat ко беше онај са црном капуљачом? Да ли му актуелна власт више одговара од нове конкуренције у виду студентске листе? Ево његовог одговора: „ОНАЈ СА КАПУЉАЧОМ: – не пише изборне резултате, – не командује партијама директ...

Од силне знатижеље упитах залудни Chat шта мисли о опозицији серпској и зашто иста годинама не успева да угрози власт. Ево његовог одговора, од речи до речи: „1. Фрагментисаност и сујете – опозиција се дели на превише колона, често због личних амбиција лидера. Уместо да се договоре око минимума заједничког деловања, троше енергију на међусобна надметања. 2. Недостатак јасне алтернативе – многи бирачи не виде у опозицији јасан план шта би било после власти СНС-а. Критике постоје, али нема увек убедљиве слике другачије Србије. 3. Институционална неравноправност – власт контролише већину медија, ресурсе државе, па опозиција тешко долази до бирача изван свог језгра. 4. Слабо поверење грађана – део људи сматра да су опозициони лидери ‘стара лица’ или да су и они део проблема, док нови тешко излазе у први план. 5. Пасивност бирача – апстиненција је огромна, многи су резигнирани и не верују да избори било шта мењају. То највише штети опозицији, јер власт има дисциплиновану базу. 6. Спољни фак...

Наредним карактерима покушаћу да допричам претходну колумну и свој доживљај прошлонедељног преизборног наступа непостојеће студентске листе на још нерасписаним изборима. Може ли конфузније? Увек може... Е овако, мене је скуп на Тргу слободе подсетио на тек основани музички бенд, што би се рекло бенд у повоју. Имају талента за музицирање, али немају ваљане текстописце. Такође, код њих се, више него очигледно, осети недостатак фронтмена. За мој укус мало превише инструктора за један бенд који жели да се пропне на врх топ листе. Добро де… власт је заиста очајна. Али, по мени, још од давне 2016. године, рецимо. Али тада нисмо имали блокаде, озбиљне покрете и преокрете… некако се све одигравало као под тоталном анестезијом. Као да чујем ове са скупа како ми веле: пролази анестезија, наступа буђење пацијента. Ако вам затребам, јавите се, пошто видим да вам фали креативности. А ко нам је дао ту анестезију, питам вас? Међународска (нисам погрешио) заједница, ето ко. Мени изгледа да су спремили...

Прошли викенд одржан је скуп на Тргу слободе у Новом Саду на којем су студенти у блокади покушали да објасне шта значи „победа“. Део директног преноса моја маленкост је одгледала на 49 инча. Да ли су студенти успели жељено да објасне широким народним масама? По реакцијама и еуфорији оних што су били пред бином рекло би се да јесу. Да не буде да само критикујем све што изађе из пленумске кухиње, овог пута је било и позитивних ствари. Оно што свакако поздрављам јесте да је скуп одржан на тргу, а не на некој од прометнијих раскрсница, те није ометао оне који мисле другачије, што је озбиљан корак напред у односу на досадашњу праксу.  У драматуршком смислу поменути скуп је, чини ми се, испунио очекивања. Већина говорника је успевала да задржи пажњу посетилаца по прилично хладном времену, упркос томе што су износили приче које се врте деценијама уназад. Прво је корупција постављена као дијагноза, а онда је са бине, преко звучника, преписана и терапија у виду Закона о лустрацији и Закона ...

Пре три дана пресекох колумну у пола како вас не бих удавио са превише карактера. У наставку ћу покушати да раставим у парампарчад намеру опозиционо-блокадерског пленума да снег претворе у нову синергијску шансу, све уз помоћ корпоративних медија. Али од те синергије, као по обичају, оста само влажан сан.  Наравно да сам својим очима видео неочишћене улице у нашем граду, као и у остатку наше Дембелије. У реду је бринути се за грађане, посебно старије, како ће проћи неочишћеним и клизавим тротоарима идући за својим обавезама. Искрено, и ја бринем свакодневно, посебно за своје родитеље. Покушавам да им олакшам пропусте градске лопатарске службе колико год могу. Али не верујем у бригу оних који пледирају да се пропну на функције са којих ће боље видети сва та неочишћена пространства снега, која су постојала и за време њиховог војводовања. Сећам се, као да је јуче било, када су нас неки од данашњих опозиционих грталица убеђивали да се снег не чисти док не престане да пада. И то је већи...