ПРОФЕСИОНАЛАЦ
Професионалац је особа која је школована, обучена и искусна, која посао обавља савесно и етички, на највишем нивоу, као своје основно занимање. Ово ми је отприлике рекла вештачка интелигенција, која је такође у неку руку професионалац.
Из мог скромног угла, професионалци су људи који су највише подложни манипулацијама. Ево већ чујем: „Шта овај лупета?“
Врло једноставно. Професионалци су у потпуности посвећени свом занимању. За њих ништа друго не постоји осим врхунски обављеног посла. И то је све за поштовање у правом смислу те речи.
Међутим, они углавном немају времена ни за шта друго, а поготово не за себе. Јер они сами себи нису битни... живе и раде због других.
Немају времена чак ни да сумњају у оно што нам се сервира. Врло често пригрле једну од понуђених опција јер им је простор за анализу прилично апстрактне политичке сцене недоступан.
И добро је да је тако. Шта би било када би и они филозофирали као ја рецимо. Свет би дословце стао.
Они нису каријеристи, то никако не треба мешати. Каријеристи су углавном осредњи хомосапијенси, којима је лични успех на првом месту. Најважнији им је сопствени одраз у друштвеном огледалу. Посао им је девета рупа на свирали. Ако огледало каже да је, по општеприхваћеним друштвеним стандардима, успешан, каријеристи је то више него довољно. То што он набада по сопственом занимању није му ни мало важно. Друштвени суд је на његовој страни, он је успешан и способан пред чаршијом.
А професионалци су углавном незамењиви. То су људи без којих свет не би функционисао. Е сад, та њихова посвећеност иде до крајњих граница и простор за све остало је драстично сужен. Лично познајем неколико врхунских професионалаца. Заиста се осети да је њихов приступ послу потпуно другачији од приступа нас осталих.
Међутим, као што рекох, они немају времена за себе. Њих горе поменути каријеристи често злоупотребљавају у сврху сопственог напретка. Користе их као магнет за медиокритете који пате од титула и мисле да заслужују савршенство.
Да неко не помисли да позивам на непрофесионализам, таман посла. Шта би свет без професионалаца у операционим салама, школама, судовима, апотекама, аутомеханичарским радњама...
Оно што врло често постаје проблем је то што је каријериста шофер, а професионалац мотор. И тако нас медиокритети возају тамо-вамо, од немила до недрага. Док раја мисли да је шофер покретач.
Пре неки дан ми је пријатељ цитирао мисао једног нашег врхунског професионалца, који је подржао једну политичку опцију у нашој земљи. Ја, какав сам, изнесох супротан став цитираном, и мој пријатељ ми дословце рече: „Ма дај бре, ваљда он боље зна, он је профи.“ Рекох му да се то односи на област којом се бави, а да је политика дисциплина у којој се очигледно слабије сналази. Наравно да то није уродило плодом, за њега је оно што је професионалац изнео аксиом.
Не знам да ли су професионалци свесни сами себе, свог значаја и важности за све нас. Њих су упослили како би својом посвећеношћу омогућили одрживост овог вашљивог и користољубивог света. Док они вуку кола, каријеристи се излежавају на њиховим ловорикама.
Замишљам дан када ће професионалци извући столицу интелектуалним профитерима, који их користе за стицање сопствене популарности.
Изгледа да смо на доживотној робији.
И професионалци и ми, обична раја.
Управљач је на сигурном, далеко од струке.
Ту ће остати.
Док буде струке.
Коментари
Постави коментар