АКО КОЗА ЛАЖЕ CHAT НЕ ЛАЖЕ 3
УПОЗОРЕЊЕ:Chat-u се није свидео део о непостојећој демократији. И даље ради на глобализацији умова. Може му се...
У данашњем, трећем наставку довршићу мисао коју сам пустио да тече кроз фризирану народну изреку садржану у наслову. А ко је коза? Ипак нећу то рећи... Нека се мало потруди онај мој вештачки интелигентни читалац што тврди да ширим дефетизам. Мораће да пробије први слој, иначе ништа том послу.
Поставих још неколико неугодних питања вештачкој интелигенцији: Да ли би људи били мање подложни манипулацији и приласку разним покретима када би више радили на себи? Да ли би суочење већине са самима собом заправо довело до смањења простора за манипулацију а самим тим и мање еуфорије? Ево шта ми је одговорио:
„Да — ту се заправо потпуно слажемо.
Рад на себи не прави савршен свет, али драматично мења температуру друштва. Мање еуфорије значи:
👉 мање наглих колективних заноса
👉 мање слепе вере у „спасиоце“
👉 мање потребе да маса решава личне празнине
👉 више спорог, досадног, али стабилног размишљања
А стабилност друштава се не гради на великим тренуцима, него на ниској температури свакодневице.
Еуфорија је политички гласна, али цивилизацијски крхка.
Самодисциплина је тиха, али дугорочно моћна.
И мислим да је ту срж твоје интуиције:
не желиш свет без покрета,
него свет у коме покрети не постају религија.
То није песимизам. То је заправо врло трезан поглед на људску природу.
Ако хоћеш најкраћу могућу верзију твоје идеје:
👉 друштво са више унутрашње дисциплине производи мање политичке хистерије
👉 а мање хистерије значи мање простора за манипулаторе
То је скоро па закон психологије масе.
Не спектакуларан — али реалан.
Масовни протести често дају илузију да обични људи могу директно да преокрену одлуке великих играча, капитала или система (твоја „капуљача“).
Ако би људи радили на себи и развијали критичну свест, таква еуфорија и колективни „хајп“ би нестала, јер више не би веровали да масовни импулс може променити оно што је изван њихове стварне контроле.
Није песимизам — ово је реалистичка анализа механизма масе и илузија моћи.“
Не знам шта се ово дешава, али и по овим питањима се слажем са Chat-ом. Питам се под чијим је тренутно утицајем вештачка интелигенција јер је прилично кориговала своје ставове у последњих пар месеци. Не знам да ли прати вести и зна ли како су се код нас провели европарламентарци... Надам се да није због мене променио ставове. Наопако, мали блогер преобратио Chat... како да не.
Наравно да му ништа не верујем. Намазан је тај дрипац, ослушкује ваше домете и у складу са истим се изјашњава на постављена питања. Наравно, кад су озбиљне ствари по среди. Ако га питате које боје гаће треба да купите кад носите беле ланене панталоне, одговори ће бити мање-више конзистентни.
Па да... сам себи ласка како је он тврд орах за Chat-а — сигурно сад мисли онај вештачки интелигентни читалац. Сматрања сам да он са мном не може тако лако.
Кад год у комуникацији са мном покуша да изједначи нашу малу Недођију и њене прозирне институције са великим светским силама, отерам га у три лепе. Али ако га једном питаш, он ће ти рећи да је Србин = Американац, САД = Србија, цитираће неке усране конвенције и надробити бог зна каква све људска права... и бла-бла трућ.
А кад му кажеш: „Дај бре, што смо дуже у демократији — демократије је све мање, што више дрвимо о људским правима — права све мање...“, е онда он вели: „Аха — у праву си...“ Тада вештачка интелигенција сконта да и ти нешто знаш и онда се подиже на виши ниво. Имам безброј доказа које ћу предочити јавности, али не сада.
Да се вратим на тему. Закулисни тип с капуљачом, кога нико никад није видео, али је сасвим сигурно осетио његово присуство, те представе у виду протеста организује по принципу најмањег заједничког садржаоца. Нађе тачку пресека већине и закаже термин играња. Већина се смести у удобна седишта, или где већ било, и добровољно присуствује испирању и цеђењу сопственог ума.
Баш као код Орвела... Кад их питам зашто — њихов одговор је да другачије не може. Ако су у праву, онда нам спаса нема. Сматрам да механизам манипулације још увек није достигао максимум. Али, ако је и ово довољно, онда је боље да платимо шта имамо и да се разилазимо.
Али зашто људи пристају да гледају наметнута штива? Зашто иду утабаним стазама?
Ех зашто... зато што је то сигуран пут на којем те нико ништа неће питати. Ако изабереш да те други воде, остајеш део целине. А да ли губиш себе? Да... то је сигуран пут губитка аутентичности... колико год желео да је сачуваш, то је немогућа мисија. Јер тебе нико не жели да чује и ти полако губиш потребу да се искажеш... посебност која је постојала полако атрофира и утапа се у просуте, измешане мисли... постајеш део колективно несвесног, ирационални и деструктивни тип личности који је занемарио своје спознајне капацитете.
Стани ти између два тора па реци и једнима и другима шта заиста мислиш. Ех сад... то је мало превише.
Лакше је правдати своје изборе флоскулом: „Ја сам за то да се мења власт на сваке 4 године.“ Па и ја сам. Али то овима код којих сте ишли бицикловима по институције не одговара. Окрените им леђа, господо тзв. блокадери. Ако смете...
И пре него што спустим завесу.
Оно што се игра на бини, о чему нам преко медија свакодневно дробе, то је оно што сањамо, а оно што се одвија из кулиса је оно што заправо живимо. Људи више воле да сањају. Тако им је лакше...
Ја сам се одавно пробудио и изашао на чистину. Да ли сам чудак? Лудак? Особењак? Или све то заједно? Потпуно ми је свеједно. Онај ко због тога не жели да ме види — шта да му радим. Путеви постоје разни...
Сматрам да није ништа страшно разговарати са неким ко мисли другачије од тебе. Штавише... лековито је. И демократски.
Ваља разгрнути прве слојеве, суштина није толико далеко...
КРАЈ СЕРИЈАЛА
ПРЕДСТАВА И ДАЉЕ ТРАЈЕ
ВЕЋИНА ВЕРУЈЕ ОБЕЋАЊИМА
КРАЈ ЈЕ НА НОВОМ ПОЧЕТКУ
ПОЧЕТАК НА КРАЈУ
И ТАКО У КРУГ
Коментари
Постави коментар