АКО КОЗА ЛАЖЕ CHAT НЕ ЛАЖЕ
Од силне знатижеље упитах залудни Chat шта мисли о опозицији серпској и зашто иста годинама не успева да угрози власт. Ево његовог одговора, од речи до речи:
„1. Фрагментисаност и сујете – опозиција се дели на превише колона, често због личних амбиција лидера. Уместо да се договоре око минимума заједничког деловања, троше енергију на међусобна надметања.
2. Недостатак јасне алтернативе – многи бирачи не виде у опозицији јасан план шта би било после власти СНС-а. Критике постоје, али нема увек убедљиве слике другачије Србије.
3. Институционална неравноправност – власт контролише већину медија, ресурсе државе, па опозиција тешко долази до бирача изван свог језгра.
4. Слабо поверење грађана – део људи сматра да су опозициони лидери ‘стара лица’ или да су и они део проблема, док нови тешко излазе у први план.
5. Пасивност бирача – апстиненција је огромна, многи су резигнирани и не верују да избори било шта мењају. То највише штети опозицији, јер власт има дисциплиновану базу.
6. Спољни фактори – део међународне заједнице често бира ‘стабилност’ испред демократије, па опозиција нема снажну подршку споља, барем не онакву која би могла преокренути односе.
Укратко: опозиција у Србији се мучи јер није успела да постане центар наде, већ само канал незадовољства.“
Потом упитах Chat да ли студентски покрет сматра опозицијом и вештачка интелигенција ми је одговорила следеће:
„Кратко и јасно: не — за мене будућа студентска листа није аутоматски опозиција.
Када би студентска листа постала опозиција
У оном тренутку када:
- понуди јасан програм, не само захтеве,
каже с ким неће, али и с ким хоће,
- прихвати да ће бити нападана као политички актер, а не ‘млади идеалисти’.
Највећа опасност (и ту си ти врло близу истине у својим текстовима)
Студентска листа лако може постати:
- резервоар наде за разочаране,
- али и амортизер система.“
Дакле, моја и вештачка интелигенција се по овим питањима добрано слажу. Веома детаљно разрађена листа разлога опозиционе дугогодишње стагнације, тешко да је могло боље. А сад су се опозиционом таворењу придружили и студенти. По свему судећи, то ће тако бити док народ не схвати да су и власт и опозиција део нашег менталитета. Какви смо ми, такви су и они. Морамо постати бољи, иначе ништа од промена. Нова власт нас неће променити.
Чим закорачим у филозофске дубине, све што изгледа апстрактно одједном постане кристално јасно. Из свог бескрајно раскошног света често знам да забацим поглед у даљине. И тамо негде, сасвим далеко, иза оног брда, увек неко седи са црном капуљачом на глави и чува стадо на окупу.
Да, то је тај свет... нимало чаробан и нимало леп као онај у песми. У њему све функционише тако да не може много напред, али опет не може ни да пропадне… барем не скроз. Та контрола се итекако осећа. Свако ко сме да сагледа себе, али онако до краја, тај може да види и преко тог брда. Али потребна је спремност на суочење са самим собом… са реалношћу. Потребан је отворен ум… а то је најтеже.
Много је лакше бити у тору, ушушкан себи сличним људима и лишен сопства. Сви мисле исто јер нико ништа не мисли. То је формула да будеш прихваћен од осталих, јер: блејати значи постојати. А док блејиш, има шансе да те неко и чује. Можда ти Чупо да и мегафон? Ето ти прилике да докажеш да си најбољи… да блејиш с разумевањем…
Ех, исцурио блог. А да ли је тај са црном капуљачом онај кога помиње Chat у тачки шест? О томе у наредном тексту.
Коментари
Постави коментар