ШТА ЗНАЧИ „БЛА - БЛА ТРУЋ“? 2
Наредним карактерима покушаћу да допричам претходну колумну и свој доживљај прошлонедељног преизборног наступа непостојеће студентске листе на још нерасписаним изборима. Може ли конфузније? Увек може...
.jpg)
Добро де… власт је заиста очајна. Али, по мени, још од давне 2016. године, рецимо. Али тада нисмо имали блокаде, озбиљне покрете и преокрете… некако се све одигравало као под тоталном анестезијом.
Као да чујем ове са скупа како ми веле: пролази анестезија, наступа буђење пацијента. Ако вам затребам, јавите се, пошто видим да вам фали креативности.
А ко нам је дао ту анестезију, питам вас? Међународска (нисам погрешио) заједница, ето ко. Мени изгледа да су спремили нову, можда чак и јачу дозу од претходне, која омогућава још лакшу операцију на отвореном мозгу, на делу у којем се налази систем вредности и естетика. Можда нам одраде и лоботомију... и направе од нас тачно оно што им треба.
Вратимо се ми на скуп као главну тему. Мање-више сви говори су били, углавном, мотиваторски, класични изливи лепих жеља и галиматијас неостваривих обећања, изузев оног који је изнео последњи говорник, по струци адвокат. Он је једини обухватио и период пре 2012. године те се позвао на лоша искуства наше државе у борби са дијагнозом корупције у последње 2–3 деценије. Чини ми се да је последњи говорник својим наступом мало спустио атмосферу на скупу, те је из стања еуфорије исту вратио у стање реалности, бар на трен.
Е сад, када би говорници, на обе стране, били на првом месту стручњаци, а све остало ставили у други план, и када би се ваљано анализирало шта је од обећаног могуће испунити узимајући у обзир и интересе међународске заједнице, мислим да би се 6.000 окупљених за трен претворило у празан Трг слободе.
И шта сад? Опет етикета на мојим леђима на којој пише „вечити песимиста“.
Већ чујем мог верног вештачки интелигентног читаоца како ме пита шта предлажем.
За почетак:
ПРОМЕНУ ИЗБОРНОГ ЗАКОНА И ВЕЋИНСКИ ИЗБОРНИ СИСТЕМ, већ негде написах... понављам се јер ме не чују. То је први корак у показивању озбиљне намере да се истраје у борби против корупције. Али то нико и не помиње.
Е сад… то не одговара међународској (нисам погрешио) заједници, те самим тим није, нити ће бити, тема ни једнима ни другима.
И једна и друга страна се играју политике у истом дворишту, у којем постоје јасна правила игре.
Конкретно:
Власт има подршку Запада, још увек, колико ја знам.
Друга страна има подршку неколико европарламентараца. Такође имају и ону фамозну резолуцију, која, вероватно увелико урамљена, већ виси на неком зиду. Мада је, колико се сећам, неки студентски пленум одбио ту подршку европарламентараца у виду наведене резолуције. Која је то конфузија. Мислим да није случајна.
Ма не, ово што тренутно имамо на политичком менију је једина могућа варијанта, људи моји. Ми реално имамо власт с једне стране и с друге власт на „stand by“-у. Треба само чекати, бити стрпљив и ствари ће се саме десити по већ унапред припремљеном сценарију.
Наша реалност јесте студентски покрет без политичке артикулације, а у њему све ври од плурализма. То није лоше, али су, без ваљане унутрашње организације, такви покрети подложни расколу. И то не би био први пут да се пред изборе опозиционо оријентисани покрети и странке цепају у странчице и покретчиће... Ово звучи прилично реално.
Овакви покрети су добри за ослобађање негативне енергије или за тзв. пумпање оптимизма без покрића, али они не могу да реформишу државу. Или се варам? Дај Боже да се варам.
Да не буде забуне, не сумњам у добре намере огромне већине те, за сада, „no name“ листе, али пут од добрих намера до прилике да се реализују неке од њих води кроз тамна предворја моћних и лицемерних партнера наше Дембелије. Могу ја и црње, али нема потребе…
И на крају:
У Новом Саду је ону фамозну листу потписало 40.000 људи, тако нам веле.
Питам се где су сви ти људи били тог 17.01?
Зашто нису приступили тргу упркос томе што су на исти уредно позвани?
Добро де, не сви. Али бар 25% њих се могло удостојити и одазвати позиву, те присуствовати обзнани дијагнозе и терапије.
Хладно је било, веле…
Ок… Биће још хладније… чини ми се…
Коментари
Постави коментар