РЕЗОЛУТНИ ПОТОП

У духу одјека физиолошких звукова из чабра моје прошле колумне, почињем и ово редовно издање мојих добронамерних лупетања. Баш тако ми рече један локални блокадер, да само лупетам. Весели момак очигледно мисли да се из плићака неко ко не зна да плива може борити против ратне морнарице.
Али идемо даље.

 

 

Последњих пар дана гледам и слушам контрадикторне изјаве појединих опозиционих „овнова-предводника“ и нимало им се не чудим, за разлику од саблажњених персона које ме окружују. Од децембра причам – имам и живе сведоке – да су студенти само инструмент у рукама спољњих и унутрашњих интересних групација, уређивача позиционог и опозиционог делања. И све се то одиграва под покровитељством самопрозване „слободне“ медијске „шупе“, која је већ недељама на апаратима. Али још мрда. Не да се „слобода“ – жива и здрава нам била.

Утркују се лидерчићи, ко од њих даје искренију подршку фантомској студенској листи. Ваде прсте из меда и упиру их једни у друге, оптужујући се међусобно за сарадњу са „режимлијама“. Отужно је то слушати и сам не знам зашто то себи радим. Нису ми више чак ни занимљиви. Али ваљда се надам да ће неко од њих коначно пући и рећи истину макар о оном до себе – прилично наивно с моје стране.
Ко се и с ким договорио да све ово баш овако безнадежно изгледа? Колико ће нас све заједно коштати њихов пакт са ђаволом? Већ нас кошта прилично, рекао бих...

Као доказ да ипак не кречим тотално узалуд, стигло је и промптно саопштење пленума студената Филозофског факултета у Новом Саду. Истим су се тамошњи студенти оградили од Анкетне комисије и представника опозиционих странака који су претходних дана били у Стразбуру по резолутну подршку. Студенти кажу да путници за Стразбур тамо нису заступали њихове већ искључиво сопствене интересе.
Ето, онда ја лупетам...
Пре неколико недеља сам написао да блокадери „непријатеље“ треба да траже најпре у својим редовима. Да ли је то уродило плодом, не знам, али изгледа да су неке од њих већ пронашли. Тако кажу студенти у свом саопштењу, не ја, драги нам страначки лидери и професори.

Шта ће од свега овога испасти до 1. новембра? Нико не зна.
Како нико?
Па знам ја. Ништа.
Ћар остаје на сигурном месту.
А локалном блокадеру препоручујем да, са осталим саборцима, почне озбиљније да бабра по својим редовима и тражи унутрашње и спољње „непријатеље“ који, заједно са Западом, ревносно раде на очувању „status quo“.

Очигледно, и даље одјекују прдежи из чабра од прошле колумне.